1512, 1612, 1712… 2012. Са сваком новом годином рађају се нови и нови елементи, увек уз стару борбу између догме и знања

ПИШЕ: Слободан Бубњевић

1512.

Широм Европе већ четири године води се свеопшти рат између римског папе и Млетачке републике – у њему се папске државе, Венеција, Шпанија, Француска, Енглеска и бројне друге краљевине и војводства наизменично удружују у „света“ савезништва и коалиције. Током ове године, деветнаестогодишњи швајцарски студент Филипус фон Хохенхајм стиже у Ферару, где ће изучити тадашња знања и развити се у најпознатијег алхемичара XVI века, у историји науке познатог као Парацелзус. У међувремену, у Немачкој, будући реформатор цркве Мартин Лутер постаје доктор теологије и преузима место на Универзитету у Виртембергу. Но, мали догађај који ће изменити историју у наредних пет векова збива се далеко на северу, у манастиру Вармија, код Кракова у Пољској. Након година образовања у природним наукама и путовања Европом, католички калуђер Никола Коперник почиње да пише Commentariolus, кратки текст који ће послати другим европским мислиоцима и из кога ће касније израсти епско дело О кретању небеских тела (De revolutionibus orbium coelestium). Ова књига, која у описивање кретања планета уводи појам хелиоцентричног система, проузроковаће такозвану коперниканску револуцију и почетак нове научне ере у промишљању света.

1612.

Епоха верских сукоба, која је почела са Лутеровом реформом, још траје у низу непрекидних буна и ратова, који ће се наставити током целог овог века. Хронике бележе како се и ове године вешају јеретици, али и жене осумњичене да су вештице. Након што је три године раније открио Јупитерове сателите, уз помоћ телескопа, тадашњег технолошког чуда које је добио из Холандије, италијански следбеник Коперника Галилео Галилеј први пут запажа планету Нептун, али погрешно верује да је реч о звезди некретници.

1712.

Краљевина са севера, Шведска, успева да савлада Данску и Саксонију, и постане једна од најмоћнијих европских држава. На другој страни континента, на Балкану, припрема се нови рат између Аустрије и Турске. Но, верски ратови у овом веку улазе у позну фазу, а Европа све више трага за новим световима са оне стране мора. Уз сазнања која непрекидно стижу из новооткривених колонија, у Енглеској се јављају и прва технолошка чуда. Атмосфера је више него погодна – уз општу политичку и религијску реформу – у Лондону још живи сер Исак Њутн, управитељ краљевске ковнице новца, филозоф, математичар и креатор једне нове, коперниканске и експерименталне науке – физике. Током ове године ће у Блек Кантрију Томас Њукомен и Џон Кали направити прву практичну термодинамичку машину, направу која може да претвори топлоту водене паре у такозвани механички рад. Они у локалном руднику постављају Њукоменову парну машину, која ће служити као пумпа за воду. Биће то први корак ка индустријској револуцији.

1812.

На Балкану пропада Први српски устанак, док Наполеонови ратови још бесне Европом. Француска револуционарна република, изникла на новом духу сазнања и борбе за људске слободе, запалила је и срушила стара царства и краљевине, али је Наполеоново царство већ уздрмано серијом пораза коју му током 1812. наноси коалиција европских владара. Након бројних друштвених реформи, које ће ускоро бити укинуте, француски револуционарни цар ове године декретом проглашава употребу метричког система, Mesures usuelles. Неколико деценија касније, на тој традицији настаће нови, интернационални метрички систем – нови систем мерних јединица који ће коначно ујединити свет у трговини и мерењу.

1912.

Политичка сцена широм старог континента узбурканија је него икад. Спрема се општи, светски рат. Окончана је „лепа ера“, belle epoque, у којој је, са почетком 20. века, свет веровао у незаустављиви технолошки и друштвени напредак. Но, научници широм света никада пре нису откривали тако много као у овом добу – Алфред Вигнер долази до теорије континенталног дрифта, Казимир Фанк открива витамине, прави се први екстази као синтетичка дрога, биолози трагају за начинима да опишу Дарвинову теорију и Менделове законе наслеђивања, физичари изучавају нове појаве у атому и на серији Солвејових конференција дебатују о Ајнштајновој теорији. У ноћи 12. априла, на Атлантику изненада тоне Титаник, највећи и најмоћнији путнички брод до тада конструисан, понос индустријске револуције. Свет излази из доба невиности.