Ново истраживање показује да повезаност различитих делова мозга утиче на интелигенцију људи
Текст: Анђела Мрђа
Раније се сматрало да интелигентнији људи имају боље развијене делове мозга одговорне за логичко размишљање. Међутим, ново истраживање Улрикe Бастен и њеног тима са Универзитета Гете у Франкфурту, имало је за циљ да испита тезу према којој је заправо повезаност унутар и између различитих функционално специјализованих компоненти у мозгу та која утиче на виши ниво интелигенције код људи. Ову тезу су и потврдили упоређивањем тестова интелигенције 300 људи чије су мозгове претходно снимили магнетном резонанцом. Дошли су до закључка да су везе између и унутар различитих компоненти у корелацији са резултатима теста.
У свом истраживању тим је пошао од претпоставке да је мозак ради боље организованости подељен на више функционално специјализованих регија од којих се свака састоји од већег броја компоненти. Бастен ову поделу покушава да дочара на примеру организације друштва. Као што у друштву постоји већи број подгрупа попут породице или групе пријатеља на пример, чији су чланови приснији па тако размењују већи број информација међу собом него са члановима других породица, тако и у мозгу имамо више различитих регија од којих су неке боље повезане. Између компоненти повезанијих регија долази до веће и брже размене информација док су истовремено са осталим деловима мозга слабије повезане.
Иста група истраживача је 2015. године објавила мета анализу у часопису Intelligence у којој су идентификовали регије мозга, међу којима и префронтални кортекс задужен за активационо-покретачке и вољне нагоне, емоционалну експресију, контролу понашања, иницијативу и мотивацију, a промене у активности одређених делова мозга повезују се са различитим нивоима интелигенције. Резултати истраживања, објављеног ове године у часопису Scientific Reports, поред тога што су утврдили да се информације између боље повезаних неурона преносе брже, показали су и да су везе између неких других регија знатно слабије. Захваљујући томе се, бројне, мање значајне информације које би могле да ометају овај пренос, лакше игноришу. Тако неки људи стичу бољи ментални фокус и у складу с тим боље резултате на факултету, послу и слично.
Још није потпуно разјашњено како долази до стварања ових веза и на који начин су те „интелигентне регије“ у мозгу функционално повезане, али постоје одређене претпоставке. Међу истраживачима има оних који сматрају да је по среди биолошка предодређеност која утиче на развој веза у мозгу које иду у корист интелигентном понашању и лакшем сналажењу у логичко захтевнијим радњама. Међутим, подједнако је прихватљива и претпоставка да позитиван утицај на развој ових веза у мозгу има и његово редовно тренирање, односно чешће решавање различитих логичких задатака и ситуација.