Novo istraživanje pokazuje da povezanost različitih delova mozga utiče na inteligenciju ljudi
Tekst: Anđela Mrđa
Ranije se smatralo da inteligentniji ljudi imaju bolje razvijene delove mozga odgovorne za logičko razmišljanje. Međutim, novo istraživanje Ulrike Basten i njenog tima sa Univerziteta Gete u Frankfurtu, imalo je za cilj da ispita tezu prema kojoj je zapravo povezanost unutar i između različitih funkcionalno specijalizovanih komponenti u mozgu ta koja utiče na viši nivo inteligencije kod ljudi. Ovu tezu su i potvrdili upoređivanjem testova inteligencije 300 ljudi čije su mozgove prethodno snimili magnetnom rezonancom. Došli su do zaključka da su veze između i unutar različitih komponenti u korelaciji sa rezultatima testa.
U svom istraživanju tim je pošao od pretpostavke da je mozak radi bolje organizovanosti podeljen na više funkcionalno specijalizovanih regija od kojih se svaka sastoji od većeg broja komponenti. Basten ovu podelu pokušava da dočara na primeru organizacije društva. Kao što u društvu postoji veći broj podgrupa poput porodice ili grupe prijatelja na primer, čiji su članovi prisniji pa tako razmenjuju veći broj informacija među sobom nego sa članovima drugih porodica, tako i u mozgu imamo više različitih regija od kojih su neke bolje povezane. Između komponenti povezanijih regija dolazi do veće i brže razmene informacija dok su istovremeno sa ostalim delovima mozga slabije povezane.
Ista grupa istraživača je 2015. godine objavila meta analizu u časopisu Intelligence u kojoj su identifikovali regije mozga, među kojima i prefrontalni korteks zadužen za aktivaciono-pokretačke i voljne nagone, emocionalnu ekspresiju, kontrolu ponašanja, inicijativu i motivaciju, a promene u aktivnosti određenih delova mozga povezuju se sa različitim nivoima inteligencije. Rezultati istraživanja, objavljenog ove godine u časopisu Scientific Reports, pored toga što su utvrdili da se informacije između bolje povezanih neurona prenose brže, pokazali su i da su veze između nekih drugih regija znatno slabije. Zahvaljujući tome se, brojne, manje značajne informacije koje bi mogle da ometaju ovaj prenos, lakše ignorišu. Tako neki ljudi stiču bolji mentalni fokus i u skladu s tim bolje rezultate na fakultetu, poslu i slično.
Još nije potpuno razjašnjeno kako dolazi do stvaranja ovih veza i na koji način su te „inteligentne regije“ u mozgu funkcionalno povezane, ali postoje određene pretpostavke. Među istraživačima ima onih koji smatraju da je po sredi biološka predodređenost koja utiče na razvoj veza u mozgu koje idu u korist inteligentnom ponašanju i lakšem snalaženju u logičko zahtevnijim radnjama. Međutim, podjednako je prihvatljiva i pretpostavka da pozitivan uticaj na razvoj ovih veza u mozgu ima i njegovo redovno treniranje, odnosno češće rešavanje različitih logičkih zadataka i situacija.