Познато је да је бордер коли „радохоличар“, док би вучјаци, с друге стране, дали живот за оне које воле. Међутим, шта се налази у основи различитих особина код паса?
Фото: Анђела Мрђа / пас Нели
Текст: Анђела Мрђа
The Canine Behavioral Assessment & Research Questionnaire (C-BARQ) је тест за процену личности паса. С обзиром на то да су проблеми у њиховом понашању широко препознати као најзначајнији узроци прераног успављивања, избацивања из куће, занемаривања или подвргавања суровој дресури и казнама, овај тест је најпре био осмишљен да власницима и професионалним дресерима пружи увид у озбиљност проблема у понашању пса.
Након одговора на велики број питања о уобичајеним реакцијама и понашању пса у различитим ситуацијама, добио би се графикон који изражава ниво агресивности усмерене на непознате људе, власника, друге псе, укућане… Потом, степен плашљивости од људи, других паса, буке, саобраћаја, несвакидашњих ситуација. Тест поред тога мери и колико је пас спреман да слуша власника, учи нове команде, реагује на спољашње стимулусе, али и игнорише оне који га ометају, тражи пажњу и још многе друге.
Када су први упитници били попуњени још давне 2005. године, аутори теста нису ни слутили да ће до 2019. године имати детаљне податке о понашању преко 50.000 паса, припадника чак 300 различитих раса и њихових мешавина.
Како су велике базе података у данашње време кључ за бројна научна открића, тако је и C-BARQ научницима омогућио да први пут установе која су то места на ДНК пса одговорна за агресивност, послушност, активност…
У најновијој студији су тако Еван Меклин, са Департмана за компаративну психологију на Универзитету Аризона, и Ноа Снајдер-Маклер, са Универзитета Вашингтон у Сијетлу, заједно са својим колегама, на основу података о понашању преко 17.000 паса, припадника чак 101 различите врсте, и генетичким подацима о различитим расама, идентификовали 131 место на псећој ДНК, које може помоћи у разумевању 14 кључних особина паса.
Како наводе у свом раду, брзо учење команди, односно способност да буду дресирани, склоност ка јурењу мањих животиња попут голубова, веверица и мачака и агресивност у односу на странце, су три особине са највишим степеном наследности.
Занимљиво је да су слични гени и код људи задужени за, на пример, агресивност, као и то да је део ДНК који је код паса повезан са брзим учењем нових команди, код људи, са друге стране, повезан са интелигенцијом и обрадом информација.
Како у раду наводи Меклин, „ови налази нам указују на то да се исти гени могу наћи у основи понашања различитих врста“. То значи да би нас, како наводи оснивач C-BARQ теста Џејмс Серпел, гени одговорни за анксиозност код паса могли довести до истих гена одговорних за овакво понашање и код људи, што би допринело бољем разумевању и лечењу анксиозности.
Међутим, треба напоменути да се добијени резултати не односе на особине паса на нивоу расе, већ се појединачно могу јавити код било ког пса с обзиром да су и генетички подаци и подаци о понашању коришћени током истраживања потицали од паса различитих раса.
Поред тога што је истраживање пружило изврстан увид у биолошке основе понашања паса и наследност одређених особина, оно додатно представља и изванредан модел за даља истраживања о повезаности гена и понашања, како код паса тако и код људи.