Највећи фестивал новомедијске уметности на свету окупио је, од 4. до 8. септембра, у Линцу љубитеље уметности, науке и технологије. Посећеност Арс Електроника фестивала, који се ове године одржавао под слоганом HOPE: who will turn the tide, надмашила је очекивања и оборила све досадашње рекорде. Линц је угостио чак 1260 уметника, научника, научних комуникатора, предузетника и активиста из 67 земаља са свих светских меридијана, међу којима су били и представници Центра за промоцију науке, дугогодишњег партнера Арс Електронике на бројним европским пројектима. Укупан број посетилаца премашио је 112.000, што је највећа посећеност у историји овог фестивала.
Програм се одвијао на чак 18 локација, на којима је у ових пет дана одржано 498 догађаја: изложби, перформанса, трибина, радионица, панела, додела награда, музичких и сценских наступа. Другим речима, физички није било могуће испратити све садржаја, тако да сте морали да направите избор и добар план. Где год бисте кренули по Линцу, свуда сте могли да видите људе са акредитацијама фестивала како ужурбано иду на следећи догађај. Читав град захватила је права фестивалска атмосфера.
Отварање Арс Електронике започело је спектакуларним наступом испред Катедрале Свете Марије јапанског музичара Еја Ваде и његове групе ELECTRONICOS FANTASTICOS!, који свирају на необичним електромагнетним музичким инструментима направљеним од старе електронске опреме.
Програм се затим преселио у саму Катедралу. Како је 4. септембра уједно био и 200. рођендан славног аустријског композитора Антона Брукнера, група уметника, оргуљаша и научника извела је његов Perger Präludium и то уз помоћ – преплетених фотона. Након тога, камерни састав Брукнеровог орекстра из Линца извео је Седму симфонију овог композитора. На самом крају, дванаесточлани ансамбл NoFive комбиновао је звуке Букнерове Пете симфоније и музику америчког бенда White Stripes у оквиру свог наступа Bruckner x Pop x No Wave који представља фузију високе и поп културе.
На лепом плавом Дунаву
На другој страни Дунава, тик уз саму реку, налази се Арс Електроника центар, у ком можете видети изузетно занимљиву сталну изложбену поставку на неколико нивоа. Међутим, посебну „посластицу“ представља Арс Електроникин Deep Space 8K. Реч је о специјалном дигиталном простору који је, захваљујући резолуцији од 33 милиона пиксела и најсавременијој ласерској и 3Д технологији са пројектором од 16×9 метара, у стању да креира невероватно искуство виртуелне реалности. Ars Electronica Futurelab омогућио је посетиоцима да у овом простору на један сасвим другачији, имерзиван начин истраже и доживе Катедралу Нотр Дам у Паризу и Катедралу Светог Стефана у Бечу, као и унутрашњост величанствене Кеопсове пирамиде и осете клаустрофобичност њених уских ходника.
Поред овог 3Д искуства, посетиоци су могли и да уживају у чувеним сликама италијанских и холандских ренесансних мајстора, какве су Карпачова слика „Младог витеза са пејзажем“ и Бројгелова „Вавилонска кула“, и да на њима, уз помоћ дигиталне фотографије и невероватно високе резолуције, сагледају детаље и скривене симболе на начин који у музеју никад не би био могућ. Циљ оваквих подухвата није само да се наше културно наслеђе дигитално похрани и сачува, него и да се истраже нови приступи на које у њему може да се ужива.
У Арс Електроникином Deep Space 8K изведена је такође и једна занимљива представа, под називом „Петар, Паула и Панини“, која је кобиновала комбиновала је појединачне цртеже са сликама генерисаним вештачком интелигенцијом како би пружила живописну илустрацију ефеката климатских промена.
С друге стране Дунава налази се занимљиво архитектонско здање Музеја уметности Лентос. У њему су посетиоци могли да виде Prix Ars Electronica изложбу, у оквиру које су представљени најбољи пројекти новомедијске уметности у 2024. години, међу којима је било и оних који су добили главне награде фестивала – Златну (богињу) Нику.
Један од најзабавнијих пројеката које сте могли да видите у Лентосу дефинитивно је Conversations Beyond the Ordinary, холандског уметника Јана Зидервелда. Он нас својим интерактивним инсталацијама позива да три апарата која на послу користимо свакодневно – аутомат за кафу, фотокопир машину и микроталасну пећницу – пробамо да замислимо као самосвесна бића и преиспитамо наш однос према непосредном окружењу. Овим апаратима „удахнут је живот“ помоћу генеративне вештачке интелигенције. Захваљујући томе, да бисте добили кафу морали сте да се расправљате са аутоматом за кафу и убедите га да вам је припреми. Такође сте могли да откријете како се храна осећа док се загрева у микроталасној пећници и шта фотокопир машина мисли о вашем цртежу који сте желели да скенира.
Такође фасцинантан пројекат који је вредело видети је дело америчког визуелног и филмског уметника Пола Трилоа. Он је одговоран за први музички спот који је, на основу његових инструкција, у потпуности генерисала вештачка интелигенција – тачније SORA text-to-video model америчке компаније OpenAI. Реч је о споту групе Washed Out за песму The Hardest Part. Видео на један снолик начин прати љубавни пар који се раних осамдесетих упознаје у школи и заљубљује, а затим наредних деценија пролази кроз различите животне заплете и преокрете.
„Циљ ми је био да се ослоним на халуцинаторне, сновите квалитете модела SORA, а не да прикажем нешто потпуно стварно“, објашњава овај уметник. „Ради се о покушају да се неко сачува у времену, са сећањима која су пролазна и тешко ухватљива.“
У бетонском „граду уметности“
Када је велики логистички и дистрибуциони центар Аустријске поште у Линцу угашен 2014. године, огромна бетонска зграда у којој је био смештен добила је нову, галеријску улогу и постала вероватно централни простор фестивала Арс Електроника – назван Постсити. У више од 80.000 квадрата простора, од крова са зеленилом и биљкама до мрачних подрума, одржавају се бројне изложбе, радионице, панели, састанци, представе, концерти и друге врсте програма.
Међу изузетним уметничким пројектима изложеним у Постситију ове године, посебно се истиче изложба радова подржаних кроз S+T+ARTS иницијативу Европске комисије. Циљ ове иницијативе је да повеже уметничку праксу и технолошки развој како би подстакла нове приступе и идеје у иновационој политици Европске уније и уметности уопште. У фокусу су појединци и пројекти који значајно доприносе решавању друштвених, еколошких и економских изазова у Европи. Међутим, поред европских, ове године у оквиру исте изложбене поставке нашли су се и радови афричких уметника, развијени у оквиру иницијативе STARTS4Africa, као и пројекти које су уметници развили кроз резиденцијалне програме STARTS in the City.
Сваке године, најбољим визионарским пројектима који имају потенцијал да покрену друштвене и економске иновације Европска комисија додељује S+T+ARTS награде. Један од овогодишњих добитника S+T+ARTS Велике награде за уметничко истраживање је српски уметник и професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду Владан Јолер. Његов рад Calculating Empires: A Genealogy of Power and Technology (1500-2025), који је радио заједно са аустријском истраживачицом Кејт Крафорд, критички испитује однос између моћи и технологије током последњих пет векова. Calculating Empires заправо је огромни визуелни манифест, дуг више од 24 метара и висок 3 метра, који нам нуди нов начин сагледавања наше технолошке садашњости и будућности, урањајући нас у прошлост, од настанка европских империја до савремених технолошких компанија.
Управо професор Јолер одржао је и једну од врло запажених и посећених радионица, под називом „Критичка картографија новог екстрактивизма“. Он је анализирао различите слојеве суперструктура које чине основу глобалних комуникационих и компјутерских система, истражујући теоријске концепте повезане са темама моћи, контроле, дигиталног рада и експлоатације. Циљ ове радионице био је да помогне учесницима да боље разумеју нове структуре моћи скривене иза екрана наших паметних телефона, компјутера и других уређаја.
Два нивоа испод, у подруму Постситија, постављена је изложба HOPE: the touch of many, која је тему овогодишњег фестивала осветлила из различитих перспектива. Једна од посебно занимљивих перспектива је пројекат Компост као суперхрана холандске групе уметника masharu studio. Овај пројекат истражује производњу вештачких супстанци налик земљишту коју су посетиоци могли, на властиту одговорност, да конзумирају. Конзумација компоста истражује се као један од начина за разумевање његових својстава и потенцијалних користи за људско здравље и еколошку равнотежу.
Ове године у Постситију по први пут су одржавани састанци на различите теме – од грађанске науке, односа уметности и иновација, дигиталне трансформација па све до проширене реалности – на којима су учесници могли да дискутују, упознају нове људе и повежу се са њима. Поред ових састанака, одржани су такође и састанци партнера на различитим европским пројектима, у којима су учествовали и представници Центра за промоцију науке.
А на крају – музика!
Трећи дан фестивала завршен је спектакуларним Великом концертном вечери у концертној сали Постситија. На позорницу је ступило осморо челиста, изнад чијих глава су се надвиле џиновске роботске руке, формирајући неку врсту „загрљаја“ човека и машине, односно „роботског омотача“. Музичари почињу полако да свирају, а „механички омотач“ изнад њих почиње да се отвара и таласа у складу са музиком. Светла причвршћена за крајеве роботских руку осветљавају и музичаре и простор, стварајући тродимензионалне облике у ваздуху. Повремено из механичких руку испушта се дим, што додатно појачава сценски ефекат. Овај концерт, под називом COCON, извео је Чело октет из Амстердама, док је сценски наступ осмислио холандски визуелни уметник Ник Ферштант.
У другом делу концертне вечери, челистима се прикључила јапанска пијанисткиња Маки Намекава како би заједно извели два велика дела филмске музике која је компоновао чувени амерички композитор Филип Глас. Реч је о музици из филмова Сати (2002) и Дракула (1999). Ову предивну музику на три платна пратила је дигитална визуелна интерпретација уметнице Кори О’лан.
Фестивал је и „затворила“ музика Филипа Гласа. Денис Расел Дејвис и његова Филхармонијски оркестар из Брна (Чешка) свирали су адаптирану верзију музике из филма „Мишима“, коју је глас компоновао 1985. године. У другом делу овог концерта, као солисткиња наступила је Маки Намекава.
Следеће године, фестивал Арс Електроника одржаће се у Линцу, од 3. до 7. септембра. Немојте да га пропустите!