Комета ИСОН стиже као наjспектакуларниjи астрономски догађаj нашег доба. Шта можемо да очекујемо од ове или било које друге комете?
Текст: Невена Грубач
Било да су их посматрали краљеви, надаjући се знамењу победе, или свештеници, тумачећи их као божjе гласнике, било да су их посматрали астрономи кроз моћна стакла своjих телескопа, комете су одувек изазивале радозналост и узбуђење. Вечни симболи спектакуларног, коjи jуре леденим свемиром повремено се драматично хватаjући у коштац са соларним ветровима, никада нису оставили своjе сведоке без добре приче за препричавање генерациjама.
Неким кометама су приписиване заслуге за смрт Цезара, пораз Наполеона, поjаву куге… Не тако давно, пре само jедног века, док jе планета пролазила кроз реп данас чувене Халеjеве комете, Земљу jе ухватила масовна паника због популарне идеjе да ће се популациjа отровати гасовима коjи су овом приликом испаравали.
Некада мистериозни обjекти на небу, коjи су будили страхопоштовање и од чиjег се лошег знамења бранило молитвом, комете су данас прави драгуљи астрономиjе коjи с времена на време пролете кроз наш звездани систем и обрадуjу планету небеском представом.
Звезде репатице
Људи су посматрали комете од античких времена. Реп коjи су остављале за собом распаљивао jе машту, не штедећи код људи идеjе коjе би га обjасниле. У духу времена у ком су се поjављивале, некада су биле описиване као маjке коjе су остале без деце, па jезде небом са косом коjу су распустиле у знак жалости. По другим предањима, комете су представљале задимљене људске грехе, концентроване у облак коjи сиjа на небу опомињући људе на њихова дела.
Ако данас питате астрономе, идентитет комете jе далеко мање поетичан и баjковит. Комете су мала тела Сунчевог система. Због тога што се наjвећим делом састоjе од леда и прашине, астрономи их називаjу прљавим грудвама. Основни, чврсти део комете, њено jезгро, назива се нуклеус. Мада jе једна од наjвећих посматраних комета имала нуклеус од око 30 километара, њихова густина jе и даље веома мала. Комете су углавном неправилног облика, јер немаjу довољно велику масу и гравитациjу због коjе би формирале сферан облик.
Путуjући хладним космосом, комете остаjу залеђене и неактивне. Због њихове веома тамне површине и њихових малих димензиjа, практично их jе немогуће детектовати све док не стигну до унутрашњег дела Сунчевог система.
Комета ИСОН долази из Ортовог облака, веома далеког и хладног дела Сунчевог система. Са нуклеусом пречника неколико километара, јури ка Сунцу брзином од 60 километара у секунди. С обзиром на своју изузетно ексцентричну орбиту, комета ИСОН се више неће вратити у наше крајеве. Сунцу ће бити најближа 28. новембра, када ће му прићи на свега 1,2 милиона километара.
Оно што комете чини препознатљивим jесте њихов реп. Када комета приђе довољно близу Сунцу, због све јачег зрачења почне да испарава, ствараjући око себе кому – бљештави, сферни облак гаса, коjи може бити већи од нуклеуса и милион пута. Ова испарења се у млазевима сливаjу у правцу дувања соларних ветрова, формираjући чувене репове комета, који се могу видети само када jе комета у близини Сунца и увек су окренути њему насупрот. Како се састоjе од гаса и прашине, Сунчева светлост обасjава ове репове, те комета коначно добиjа своj драматичан изглед, и понекад чак омогућава и голом оку да ужива у представи.
Деца комета
При своjим проласцима поред Сунца комета се троши и расипа, остављаjући за собом остатке нуклеуса, такозване потоке. Понекад су ови остаци сувише крупни да би их соларни ветар раздувао. На своjоj орбити око Сунца, планета Земља повремено може набасати на ове потоке. При таквим сусретима, гравитациjа наше планете ће ове честице привући себи, а оне ће улетати у Земљину атмосферу великим брзинама, остављаjући на ноћном небу сjаjне трагове, док сагореваjу и топе се на свом путу ка тлу. Случаjни посматрач ће замислити жељу и назвати оваj феномен звездом падалицом, али ће астрономи знати да присуствуjу проласку Земље кроз метеорски поток коjи jе за собом оставила родитељска комета, приредивши Земљанима уживање у киши метеора.
Земља током године наилази на велики броj оваквих метеорских струjа. Када се укрсте путеви наше планете и ових остатака некадашње комете, може се рачунати на поjаву метеорских киша. Персеиди су можда и наjбољи представник ове поjаве. Сваког августа, Земља пролази кроз метеорски поток комете Свифт-Татл, при чему велика количина метеорида пада ка Земљи, сагореваjући у њеноj густоj атмосфери. Метеорска киша коjа том приликом настаjе зове се киша Персеида, и представља наjобилниjу метеорску кишу током читаве године.
Порекло комета
Не може се са великом сигурношћу рећи одакле комете долазе, али већину ипак можемо довести у везу са две одређене локациjе у Сунчевом систему. Краткопериодичне комете, или оне коjе кроз Сунчев систем прођу jедном или више пута током 200 година, стижу из Каjперовог поjаса, области коjа се протеже далеко иза орбите наjудаљениjе планете Сунчеве породице, Нептуна. Каjперов поjас jе дом великом броjу малих тела Сунчевог система, укључуjући три патуљасте планете – Плутон, Макемаке и Хаумеу. Нека од тела коjа насељаваjу поjас се састоjе од каменитих материjала, али ће код већине доминирати лед. Сматра се да су ова тела настала од неискоришћених материjала при формирању Сунчевог система.
Реч комета потиче од латинске речи comēta ili comētēs. Корен речи komē потиче из грчког језика, а у преводу значи „дуга коса на глави“ или „носити дугу косу“, што је временом почело да се односи на реп комете.
Дугопериодичне комете, или оне коjима jе потребно више од 200 година да направе jедну орбиту око Сунца, наjвероватниjе долазе из неистражених пространстава Ортовог облака, мистичне и ледене териториjе коjа се налази на пола пута између Сунца и суседне звезде, Алфе Кентаури.
Без обзира на удаљеност ових простора, гравитациони утицаj пролазећих звезда или сличних сила може избацити неко од ових тела из равнотеже, гурнувши га према унутрашњем делу Сунчевог система. На таj начин многе од комета биваjу одаслане у нашем правцу.
Дешава се да комете само jедном прођу кроз Сунчев систем, пре него што пратећи хиперболичне или параболичне путање не оду далеко у међузвездани простор да се никада не врате.
Комета века… или не?
Моћне, велике комете за памћење права су реткост, и поjаве се отприлике jедном током децениjе. Уколико имамо среће, jедном током животног века можемо посведочити проласку довољно спектакуларне комете коjа би понела надимак „комета века“.
Откад jе откривена, 21. септембра прошле године, комета ИСОН jе поставила изузетно висока очекивања и наjавила небески шоу читавоj планети. Открила су је двојица руских астронома из опсерваторије International Scientific Optical Network, по чему је и добила име (ISON).
Чини се да jоj jе орбита хиперболична, што значи да jе ово нова и свежа комета коjа нам jе стигла равно из Ортовог облака. Њена величина је процењена на неколико километара. Израчунато jе да ће ИСОН проћи веома близу Сунца, на мање од два милиона километара, због чега jе грозничаво наjављивано како ће комета бити сjаjниjа од Месеца и како ће се голим оком видети чак и током дана. Ипак, давати овакве прогнозе jе, у наjмању руку, храбро, jер не постоjи начин да унапред знамо да ли ће комета преживети блиски сусрет са Сунцем.
Астрономи су се плашили да би се комета могла дезинтегрисати како буде прилазила нашоj звезди, па су стрпљиво и са резервом ишчекивали њен улазак у унутрашњи део Сунчевог система. ИСОН и Сунце ће се наћи на наjмањоj удаљености 28. новембра, и уколико се нуклеус комете покаже издржљивим, призор би заиста могао бити импресиван.
Искусни посматрачи ноћног неба, астрономи аматери, обjавили су 14. новембра да jе комета коначно видљива голим оком, и то захваљуjући наглом порасту сjаjа њеног репа. Док су научници са зебњом чекали да виде да ли ће оваj нагли сjаj значити и потпуно топљење комете, заљубљеници у небо широм света бацили су се у потрагу за звездом репатицом.
Сада jе већ потпуно извесно да напрасни сjаj комете ниjе био и њен последњи. Комета jе жива и здрава, и хита ка Сунцу великом брзином, преваљуjући око 60 километара у секунди. Посматрач без имало искуства ће и даље имати потешкоћа у посматрању голим оком, али ће увежбани астроном аматер сасвим лако моћи да лоцира ИСОН на небу. Тренутно, током претпоследње недеље новембра, ИСОН jе комета видљива у часовима пре свитања, нешто пре пет часова уjутру, на источном небу. Она сече пут кроз сазвежђе Девице и пролази веома близу Спике, наjсjаjниjе звезде у Девици. Како време буде пролазило, и ако њен нуклеус остане нетакнут, моћи ћемо да посматрамо комету и у вечерњим сатима, што ће обрадовати све посматраче коjи не воле рано да устаjу. Ипак, сада, када нам jе довољно близу, знамо да не можемо очекивати испуњење првобитних, смелих прогноза о фантастичном сjаjу попут Месечевог. Наjвише чему се можемо надати jе да ИСОН засија попут планете Венере на ноћном небу, коjа jе у нашем народу позната и као Звезда Даница, а коjа jе трећи наjсjаjниjи обjекат на небу, одмах након Сунца и Месеца.
Оно што jе сасвим извесно jесте чињеница да ИСОН стиже. Можда ће облаци, по своjоj староj навици, спречити радознале очи да уживаjу у њоj, а можда ћемо имати среће и ипак спазити зеленкасти реп. Свакако треба искористити прилику и посведочити шетњи комете кроз наше суседство, знаjући да се неће никада вратити у ове крајеве.
Истражите више о кометама