У пећини Пештурина у Јелашничкој клисури међународни тим истраживача из Србије и Канаде идентификовао је први поуздани фосил неандерталца на територији Србије – тачније његов горњи кутњак
Текст: Анђела Мрђа
Чланови међународног научног тима проф. др Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду, Предраг Радовић из Народног музеја у Краљеву, Џошуа Линдал и проф. др Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу, Канада, објавили су јуче резултате рада, као и детаљну анализу фосила, у једном од водећих часописа из области еволуције човека Joural of Human Evolution.
Према наводима Предрага Радовића објављеним у званичном саопштењу Филозофског факултета у Београду, „зуб из Пештурине показује низ анатомских специфичности – попут карактеристичног облика крунице, релативне величине појединачних квржица, релативно малог оклузалног басена и дебљине глеђи – које недвосмислено показују да је у питању кутњак неандерталца. Ова архајска форма човека насељавала је Европу и део Азије у периоду између 400 и 40.000 година пре садашњости. Генетичке студије објављене током последњих десетак година показале су да су се неандерталци укрштали са анатомски модерним хомосапијенсом, због чега већина данашњих људи изван Африке носи гене наслеђене од неандерталаца. Иако је присуство неандерталаца на територији наше земље још одраније претпостављано на основу остатака материјалне културе, налаз из Пештурине представља први директни доказ њиховог присуства.“
Линдал додаје да је реч о изванредно очуваном кутњаку који је припадао неандерталцу у касном стадијуму детињства. „Приликом анализе користили смо тродимензионални виртуелни модел фосилног зуба, што нам је омогућило да обавимо врло прецизна мерења и поређења, без оштећивања фосила“, објашњава Линдал у саопштењу.
Како наводи професор Роксандић, „Балкан је представљао изузетно важан коридор за миграције и насељавање људи у Европи. Наша међународна сарадња је током последњих 15 година довела до значајних открића и има велики потенцијал да промени начин на који сагледавамо ток људске еволуције на читавом простору Евроазије.“
Професор Душан Михаиловић даље наводи да „фосил неандерталца из Пештурине потиче из слоја који је радиометријски датован у период пре око 102.000 година. Реч је о почетку последњег глацијала, када је на територији данашње Србије још увек владала релативно блага клима. У слоју су констатовани окресани камени артефакти и остаци плеистоценске фауне (коња, бизона, мамута и носорога), а нађена је и једна кост са урезаним паралелним линијама.“
Чланак из часописа Journal of Human Evolution можете пронаћи овде.