U pećini Pešturina u Jelašničkoj klisuri međunarodni tim istraživača iz Srbije i Kanade identifikovao je prvi pouzdani fosil neandertalca na teritoriji Srbije – tačnije njegov gornji kutnjak
Tekst: Anđela Mrđa
Članovi međunarodnog naučnog tima prof. dr Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, Džošua Lindal i prof. dr Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu, Kanada, objavili su juče rezultate rada, kao i detaljnu analizu fosila, u jednom od vodećih časopisa iz oblasti evolucije čoveka Joural of Human Evolution.
Prema navodima Predraga Radovića objavljenim u zvaničnom saopštenju Filozofskog fakulteta u Beogradu, „zub iz Pešturine pokazuje niz anatomskih specifičnosti – poput karakterističnog oblika krunice, relativne veličine pojedinačnih kvržica, relativno malog okluzalnog basena i debljine gleđi – koje nedvosmisleno pokazuju da je u pitanju kutnjak neandertalca. Ova arhajska forma čoveka naseljavala je Evropu i deo Azije u periodu između 400 i 40.000 godina pre sadašnjosti. Genetičke studije objavljene tokom poslednjih desetak godina pokazale su da su se neandertalci ukrštali sa anatomski modernim homosapijensom, zbog čega većina današnjih ljudi izvan Afrike nosi gene nasleđene od neandertalaca. Iako je prisustvo neandertalaca na teritoriji naše zemlje još odranije pretpostavljano na osnovu ostataka materijalne kulture, nalaz iz Pešturine predstavlja prvi direktni dokaz njihovog prisustva.“
Lindal dodaje da je reč o izvanredno očuvanom kutnjaku koji je pripadao neandertalcu u kasnom stadijumu detinjstva. „Prilikom analize koristili smo trodimenzionalni virtuelni model fosilnog zuba, što nam je omogućilo da obavimo vrlo precizna merenja i poređenja, bez oštećivanja fosila“, objašnjava Lindal u saopštenju.
Kako navodi profesor Roksandić, „Balkan je predstavljao izuzetno važan koridor za migracije i naseljavanje ljudi u Evropi. Naša međunarodna saradnja je tokom poslednjih 15 godina dovela do značajnih otkrića i ima veliki potencijal da promeni način na koji sagledavamo tok ljudske evolucije na čitavom prostoru Evroazije.“
Profesor Dušan Mihailović dalje navodi da „fosil neandertalca iz Pešturine potiče iz sloja koji je radiometrijski datovan u period pre oko 102.000 godina. Reč je o početku poslednjeg glacijala, kada je na teritoriji današnje Srbije još uvek vladala relativno blaga klima. U sloju su konstatovani okresani kameni artefakti i ostaci pleistocenske faune (konja, bizona, mamuta i nosoroga), a nađena je i jedna kost sa urezanim paralelnim linijama.“
Članak iz časopisa Journal of Human Evolution možete pronaći ovde.