Спектакуларно откриће о вези мозга и имуног система, које је изазвало велико узбуђење у светским медијима и на друштвеним мрежама, за сада се односи само на мозак миша
Текст: Борис Клобучар
Потенцијално револуцинарно откриће у области неуронаука прошле недеље освануло је на хиљадама Фејсбук профила. Повод за ово узбуђење је неочекивано откриће о мозгу. Наиме, тим истраживача са Универзитета у Вирџинији објавио је рад, у престижном научном часопису Nature, у којем откривају недостајућу везу између централног нервног система и имуног система код мишева.
Ово је велико откриће које има потенцијал да потпуно промени начин схватања и лечења неуролошких болести. Како наводи Џонатан Кипнис, један од аутора научног рада, ова веза потпуно ће променити уџбенике биологије и начин на који схватамо мозак.
Откриће споја централног нервног система са имуним системом, на неки начин представља карику која је недостајала да би се објасниле неуро-имуне интеракције. Овај систем лимфних судова до сада је био скривен од очију истраживача и многи научници нису веровали да постоји.
Кроз лимфне судове протиче течност која носи лимфоците, градивне блокове одбрамбеног механизма сваког организма. Како је наведено у раду, лимфни канали су добро скривени око крвних судова, што може бити разлог зашто су тако дуго остали скривени.
Марјана Бркић, истраживач са одељења за неуробиологију Института за биолошка истраживања ”Синиша Станковић” за Eлементаријум наглашава: ”Ова студија је врло вредна, јер указује на постојање нове, раније неоткривене анатомске целине у мозгу. Међутим, целокупно истраживање је рађено на мишевима, што нам a priori не потврђује постојање истих или сличних структура и у људском мозгу.”
Тренутно, сем у теорији, ово откриће нам не говори много о његовој потенцијалној терапеутској примени. ”До даљих, детаљнијих студија, можемо само спекулисати о значају овог открића за људску популацију и решавање загонетки које и даље носе комплексна обољења као што је Мултипла склероза и Алцхајмерова болест, узевши још у обзир да је и сама идеја о имунској основи ових болести за сада само једна од хипотеза”, објашњава Бркићева.
Један од најзаслужнијих за откриће је др Антоан Лево, Кипнисов сарадник који је развио методу за успешно намештање комплетне мождане опне миша на слајд микроскопа. Како је сам Лево објаснио, трик је у томе да се мембрана комплетно скине са скалпом миша, а потом дисецира одатле. Он је праћењем дистрибуције лимфоцита приметио нешто што подсећа на систем судова.
Испитивањем ових судова кроз низ микроскопских снимака Лево и Кипнис су са својим тимом снимили оно за шта верују да је лимфни систем. Иако по структури јако подсећа на остатак лимфног система у читавом организму, ова мрежа је значајно једноставнија са приметно ужим каналима.
Следећи важан корак у истаживању јесте да други научници потврде резултате које је тим научника из Вирџиније објавио и још важније, како су првобитна истраживања рађена на мишевима, да сниме исте лимфне судове и код човека.
Наша научница такође наглашава да нас рад из лабораторије проф. Кипинса опомиње да се и утврђени постулати у науци морају доводити у питање, како бисмо могли да напредујемо. Она додаје: ”Откриће лимфних судова у мозгу је још један корак ка обарању хипотезе о имуној привилегованости мозга. Раније се сматрало да је мозак, као орган, потпуно изолован од остатка тела, када је у питању имуни одговор. У скорије време, ово становиште је потпуно измењено и показано је да мозак врло активно интерагује са имуним системом.”