И након више од 12 часова, инжењери и даље несигурни шта се заиста догодило у последњим секундама слетања сонде Скјапарели на површину Марса
Текст: Ивана Хорват
Јуче, у предвечерњим часовима, ExoMars мисија након седам месеци ушла је у драматичну завршницу слетања. Иако је ExoMars Trace Gas Orbiter сасвим успешно ушао у путању око Црвене планете, инжењери и даље не знају поуздано шта се догодило са сондом Скјапарели, ExoMars лендером, у последњим секундама пре остваривања физичког контакта са површином Марса. Ипак, незванично се увелико говори да сонда није преживела ”слетање”.
У недељу 16. октобра, сонда се успешно одвојила од летелице чиме су били задовољени и последњи услови за отпочињање до сада најузбудљивије фазе мисије. Иако је током последње фазе спуштања кроз Марсову атмосферу Скјапарели неометано слао сигнал, неколико тренутака пре слетања, сигнал је нестао. Ово је иначе врло незгодан тренутак за слетање сонде, будући да се одвија усред сезоне пешчаних олуја.
У тренутку пре уласка у атмосферу, сонда Скјапарели имала је брзину од чак 21 000 километара на час и за свега шест минута путовања до површине било је неопходно драстично смањити брзину на око 7 километара на час, неопходну за меко слетање. Ово је свакако велики задатак за инжењере, који успоравање обезбеђују уз помоћ неколико система.
Наводна незгода или макар одступање од очекиваног понашања сонде, догодила се управо при активирању система падобрана и потискивача. Скјапарели је слао сигнал током спуштања и у моменту када је био активиран падобран, који је значајно успорио брзину кретања. Међутим, при одбацивању падобрана, као и термалног штита, и у тренутку када су се палили потискивачи како би додатно успорили брзину сонде, нешто је кренуло мимо предвиђања добијених уз помоћ симулација.
Иако је потврђено да су потискивачи били активни 3 до 4 секунде, након тога а око 50 секунди пре слетања, губи се сигнал са Скјапарелија. Претпоставља се чак и да су се потискивачи прерано искључили на висини која још није прецизно утврђена. Током конференције, Есини инжењери нису моги да потврде да ли је међу примљеним подацима и онај који потврђује да се сонда слупала о површину Црвене планете.
Како наводе, тешко је рећи који сценарио се догодио у последњим тренуцима и надају се да ће имати више информација у наредним недељама, како обрада примљених података буде напредовала.
Међутим, током конференције за новинаре могао се стећи утисак да је велики акценат стављен на чињеницу да је Скјапарели био само тест-сонда пре слања ExoMars ровера који је заказан за 2020. годину. Према речима челних људи ExoMars мисије кључни циљ тест сонде и јесте био да прикупи подацтке током слетања како би се припремио ”терен” за спуштање много софистициранијег ровера. У том смислу, они сматрају да могу бити веома задовољни развојем ситуације.
Међутим, одлука о додатном финансирању мисије доноси се у децембру ове године, те се поставља питање да ли ће и миснитри ЕУ делити исти ниво ентузијазма по питању успешности мисије спуштања. Есини стручњаци, међутим, не мисле да ће након јучерашњих дешавања додатно финансираењ бити доведено у питање. Како наглашава генерални директор Есе, Јан Вoрнер, у орбиту је успешно ”постављен” орбитер који ће обављати свој део мисије и пружати адекватну подршку ExoMars роверу 2020. године.
У наредних неколико дана, будући на ограничени век сондиних батерија, Есини инжењери покушаће да рестартују трансмитер. Mars Express Orbiter ће такође поред ExoMars Orbitera у наредном периоду надгледати потенцијално место спуштања Скјапарелија, како би прикупили додатне податке и допринели бољем разумевању развоја догађаја.