I nakon više od 12 časova, inženjeri i dalje nesigurni šta se zaista dogodilo u poslednjim sekundama sletanja sonde Skjapareli na površinu Marsa
Tekst: Ivana Horvat
Juče, u predvečernjim časovima, ExoMars misija nakon sedam meseci ušla je u dramatičnu završnicu sletanja. Iako je ExoMars Trace Gas Orbiter sasvim uspešno ušao u putanju oko Crvene planete, inženjeri i dalje ne znaju pouzdano šta se dogodilo sa sondom Skjapareli, ExoMars lenderom, u poslednjim sekundama pre ostvarivanja fizičkog kontakta sa površinom Marsa. Ipak, nezvanično se uveliko govori da sonda nije preživela ”sletanje”.
U nedelju 16. oktobra, sonda se uspešno odvojila od letelice čime su bili zadovoljeni i poslednji uslovi za otpočinjanje do sada najuzbudljivije faze misije. Iako je tokom poslednje faze spuštanja kroz Marsovu atmosferu Skjapareli neometano slao signal, nekoliko trenutaka pre sletanja, signal je nestao. Ovo je inače vrlo nezgodan trenutak za sletanje sonde, budući da se odvija usred sezone peščanih oluja.
U trenutku pre ulaska u atmosferu, sonda Skjapareli imala je brzinu od čak 21 000 kilometara na čas i za svega šest minuta putovanja do površine bilo je neophodno drastično smanjiti brzinu na oko 7 kilometara na čas, neophodnu za meko sletanje. Ovo je svakako veliki zadatak za inženjere, koji usporavanje obezbeđuju uz pomoć nekoliko sistema.
Navodna nezgoda ili makar odstupanje od očekivanog ponašanja sonde, dogodila se upravo pri aktiviranju sistema padobrana i potiskivača. Skjapareli je slao signal tokom spuštanja i u momentu kada je bio aktiviran padobran, koji je značajno usporio brzinu kretanja. Međutim, pri odbacivanju padobrana, kao i termalnog štita, i u trenutku kada su se palili potiskivači kako bi dodatno usporili brzinu sonde, nešto je krenulo mimo predviđanja dobijenih uz pomoć simulacija.
Iako je potvrđeno da su potiskivači bili aktivni 3 do 4 sekunde, nakon toga a oko 50 sekundi pre sletanja, gubi se signal sa Skjaparelija. Pretpostavlja se čak i da su se potiskivači prerano isključili na visini koja još nije precizno utvrđena. Tokom konferencije, Esini inženjeri nisu mogi da potvrde da li je među primljenim podacima i onaj koji potvrđuje da se sonda slupala o površinu Crvene planete.
Kako navode, teško je reći koji scenario se dogodio u poslednjim trenucima i nadaju se da će imati više informacija u narednim nedeljama, kako obrada primljenih podataka bude napredovala.
Međutim, tokom konferencije za novinare mogao se steći utisak da je veliki akcenat stavljen na činjenicu da je Skjapareli bio samo test-sonda pre slanja ExoMars rovera koji je zakazan za 2020. godinu. Prema rečima čelnih ljudi ExoMars misije ključni cilj test sonde i jeste bio da prikupi podactke tokom sletanja kako bi se pripremio ”teren” za spuštanje mnogo sofisticiranijeg rovera. U tom smislu, oni smatraju da mogu biti veoma zadovoljni razvojem situacije.
Međutim, odluka o dodatnom finansiranju misije donosi se u decembru ove godine, te se postavlja pitanje da li će i misnitri EU deliti isti nivo entuzijazma po pitanju uspešnosti misije spuštanja. Esini stručnjaci, međutim, ne misle da će nakon jučerašnjih dešavanja dodatno finansiraenj biti dovedeno u pitanje. Kako naglašava generalni direktor Ese, Jan Vorner, u orbitu je uspešno ”postavljen” orbiter koji će obavljati svoj deo misije i pružati adekvatnu podršku ExoMars roveru 2020. godine.
U narednih nekoliko dana, budući na ograničeni vek sondinih baterija, Esini inženjeri pokušaće da restartuju transmiter. Mars Express Orbiter će takođe pored ExoMars Orbitera u narednom periodu nadgledati potencijalno mesto spuštanja Skjaparelija, kako bi prikupili dodatne podatke i doprineli boljem razumevanju razvoja događaja.