U nedelji kada se širom sveta obeležava Svetska nedelja dojenja govorimo o značaju majčinog mleka kao najzdravijeg načina ishrane odojčadi, ali i o tome zašto majke, ipak, retko doje svoju novorođenčad
Tekst: Ivana Nikolić
Dojenje je „temelj života“, poručuju organizatori Svetske nedelje dojenja, koja traje od 1. do 7. avgusta.
„U svetu punom nejednakosti, krize i siromaštva dojenje je temelj doživotnog zdravlja za bebe i mame“, poručuju iz Svetske alijanse za dojenje (WABA), globalne mreže koju čine pojedinci i organizacije iz čitavog sveta koji se bave zaštitom, promocijom i podrškom dojenju. WABA ima nekoliko važnih poruka koje želi da pošalje. Jedna od njih je i da dojenje „sprečava glad i neuhranjenost u svim njihovim formama“.
Svetska nedelja dojenja obeležava se već 26 godina, u više od 170 zemalja sveta, kako bi se unapredilo znanje i podigla svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju u cilju unapređenja zdravlja majke i deteta.
Ipak, iako je „najvažnija vakcina“ koju beba prima sam čin dojenja – pogotovo dojenja u javnosti – u nekim društvima često je tabu tema.
Kada je u januaru ove godine poznata manekenka na društvenoj mreži Instagram objavila fotografiju na kojoj doji svoju ćerku u jednom salonu dok je šminkaju, istovremeno su se oglasili i pobornici i protivnici dojenja u javnosti. Dok su je jedni hvalili, drugi su je osuđivali uz objašnjenje da je dojenje isključivo privatna stvar i da ono nije adekvatno na javnom mestu. Nekoliko meseci ranije slično je uradila i jedna mlada glumica, a komentari ispod njene fotografije su takođe bili podeljeni. Slično je, ako ne i gore, sa samom odlukom majki o tome da li će dojiti svoju bebu ili ne. Iako u Srbiji postoji nekoliko inicijativa i kampanja koje promovišu i podržavaju dojenje, brojke su, ipak, razočaravajuće. Istraživanje koje su sproveli Republički zavod za statistiku i Unicef tokom prošle godine pokazuje da se u Srbiji samo 13,7 odsto beba u prvih šest meseci hrani isključivo majčinim mlekom. Poređenja radi, taj procenat u skandinavskim zemljama ide do neverovatnih 90 odsto!
Slučaj Srbije, naravno, nije izolovan, već prati jedan negativan globalni trend. Dok je tokom 20. veka otprilike 90 odsto dece dojeno, u 21. veku taj procenat je opao na oko 42 odsto, tvrde autori studije Istorija ishrane odojčadi (A History of Infant Feeding), objavljene u prestižnom časopisu Žurnal o perinatalnoj edukaciji (The Journal of Perinatal Education). Oni kažu da tome umnogome doprinose marketinške kampanje koje propagiraju adaptirano mleko.
Pored njih, neki od krivaca su i loše nacionalne politike i zakoni koji nedovoljno podržavaju porodiljsko odsustvo, ali i slabo poznavanje rizika kojima su izložene nedojene bebe. Britanski prestižni medicinski časopis The Lancet (skalpel na engleskom jeziku) u svom specijalnom izdanju iz 2016. godine navodi da je na globalnom nivou dojenje novorođenčadi do prve godine života najrasprostranjenije u podsaharskoj Africi, južnoj Aziji i delovima Latinske Amerike. Tvrdi se i da više od 80 procenata novorođenih beba dobija humano mleko, ali da samo polovinu njih doje već u prvom satu života (kasna inicijacija) – što je važna preporuka Svetske zdravstvene organizacije još iz 1991. godine.
U većini zemalja procenat dece koja isključivo sisaju znatno je ispod 50 odsto, pa je neophodno da se strategije o podršci dojenju prilagode utvrđenim obrascima u svakoj pojedinačnoj zemlji. Tako su u najsiromašnijim zemljama sveta uočeni kasna inicijacija i niske stope isključivo dojenih beba, pa su to ujedno i najveći izazovi sa kojima ove zemlje treba da se suoče. U zemljama sa srednjim i visokim prihodom, sa druge strane, izazov je kratak period isključivog dojenja novorođenčadi. Ipak, ove dve grupe zemalja su uspele da od 1993. do 2013. godine podignu procenat isključivo dojenih beba na 35 odsto (0,5 odsto svake godine). Svetska zdravstvena skupština, glavni organ odlučivanja Svetske zdravstvene organizacije, postavila je sebi 2012. godine, na svom 56. zasedanju, ambiciozan cilj – da se do 2025. godine poveća stopa isključivog dojenja beba do šest meseci starosti na barem 50 odsto. I dok je humano mleko neosporno najbolji način ishrane odojčadi, u nekim slučajevima ono je moralo da bude zamenjeno manje dobrom alternativom. U situacijama kada su majke umirale po porođaju, kada njihov stalež to nije favorizovao ili kada nisu imale mleka, od starog Egipta, Grčke i Rima, preko prosvetiteljstva i renesanse pa do današnjih dana, tri su najznačajnije zamene za humano mleko: dojilja koja nije biološka majka, hranjenje na flašicu, i adaptirano mleko (formula).
Tekst Ivane Nikolić „Kako smo hranili bebe: majčino mleko i njegove alternative kroz vekove“ možete pročitati u najnovijem, trinaestom broju časopisa Elementi