Moguć odgovor na probleme koji nastaju u razumevanju klimatskih promena je „odlazak klime“, nova ideja koja dolazi sa Univerziteta na Havajima
Tekst: Nikola Zdravković
U sprovođenju mera protiv štetnog ljudskog uticaja na globalno zagrevanje se, od devedesetih godina prošlog veka, tradicionalno uzima brojka od dva stepena Celzijusa kao limit: ako je moguće ograničiti prosečnu svetsku temperaturu na za dva stepena veću od prosečne temperature iz preindustrijskog doba, onda bi najgore posledice ljudskih aktivnosti bile izbegnute. Ovakvo privremeno zaustavljanje globalnog zagrevanja bi omogućilo ekosistemima da se adaptiraju na klimatske promene, a prevashodno bi bilo postignuto smanjivanjem emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Međutim, različiti klimatski pojasevi imaju drastično različite prosečne temperature i nisu jednako pogođeni postepenim globalnim zagrevanjem; takođe, ekosistemi direktno zavise od prisutnih klimatskih prilika, i nejednako su adaptirani na moguće promene.
Moguć odgovor na probleme koji nastaju merenjem apsolutog porasta temperature je „odlazak klime“, mera u istraživanju klimatskih promena koju je uvela grupa naučnika sa Univerziteta na Havajima. Godina odlaska klime je pretpostavljena godina nakon koje će, u određenom geografskom prostoru, prosečna temperatura svake godine biti veća od prosečne temperature na tom prostoru bilo koje godine između 1865. i 2005. Ova mera bi time identifikovala godinu nakon koje se klima određenog lokaliteta permanentno izmešta iz svojih istorijskih okvira, što može imati katastrofalne ekološke i društvene posledice.
Mera odlaska klime bi se mogla pokazati kao robustnija od merenja porasta prosečne temperature upravo zato što je osetljiva na lokalne prilike. Naučnici sa Univerziteta na Havajima ponudili su dve projekcije odlaska klime za lokacije širom sveta: jednu u slučaju da ljudski uticaj na globalno zagrevanje nastavlja da raste, i drugu, koja označava godinu odlaska klime u slučaju da se ljudski uticaj stabilizuje.
Odlazak klime u mestima širom sveta
Ova mapa prikazuje godine nakon kojih će u različitim gradovima sveta prosečna temperatura svake godine biti viša od bilo koje godišnje temperature između 1860. i 2005. Godine navedene na mapi su projekcije ako ljudski uticaj na klimatske promene nastavi da raste. U slučaju da se ljudski uticaj stabilizuje, predviđa se da će momenat odlaska klime doći, u proseku, dvadeset godina kasnije. S obzirom na to da je u pitanju projekcija zasnovana na kompjuterskim modelima, same godine sa mape treba uzeti sa dozom rezerve. Autori priznaju da je granica odstupanja od predviđanja sasvim sigurno veća od jedne decenije. Međutim, ono što ova mapa nesumnjivo pokazuje jeste da je tropski pojas podložniji odlasku klime nego umereni ili polarni.
Važna lekcija ovog istraživanja jeste da apsolutne vrednosti porasta temperature možda nisu najbolji pokazatelj uticaja globalnog zagrevanja. Umereni pojas je, po svim merenjima, zabeležio veći rast prosečne temperature u stepenima Celzijusa, nego tropski u poslednjih nekoliko decenija, što će se verovatno nastaviti i tokom 21. veka. Međutim, prosečna godišnja temperatura u tropskom klimatskom pojasu je mnogo manje podložna devijacijama nego temperatura u umerenom, i samim tim daleko osetljivija na promene. Zbog toga će Lagos decenijama pre Moskve doći do tačke odlaska klime, kada će prosečna temperatura permanentno ostati viša od istorijskih proseka. Drugim rečima, tropskom pojasu je dovoljna manja promena u prosečnoj temperaturi da bi bio izmešten iz sopstvenog istorijskog proseka – što je situacija koja može imati ozbiljne posledice po lokalne ekosisteme i ljudske naseobine.
Odlazak klime i živi svet
Ekosistemi u tropskim krajevima – gde živi najveći broj biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji – posebno su ugroženi jer su tropske populacije značajno lošije adaptirane na temperaturne promene nego populacije koje žive u umerenim krajevima. Ovo je direktna posledica toga što tropski pojas trpi manje temperaturne oscilacije nego umereni. Ove dve činjenice – raniji odlazak klime u tropskom pojasu i veća osetljivost tropskih ekosistema na klimatske promene – ukazuju da će tropski pojas prvi osetiti posledice globalnog zagrevanja iako merenja porasta prosečne temperature ukazuju na veće promene u umerenim krajevima.
Indikativno je da u tropskom pojasu živi veliki broj ljudi sa niskim životnim standardom. Čak i ako se uzme najbolji mogući scenario, u kome se u potpunosti stabilizuje rast čovekovog uticaja na klimatske promene, predviđanja su da će oko milijardu ljudi živeti u mestima u kojima će se desiti odlazak klime do 2050. godine. U slučaju da se rast održi, broj ljudi koji će živeti u mestima u kojima je klima „otišla“ ide čak i do pet milijardi. Najpodložnije su zemlje u razvoju koje se nalaze u stanju rapidne urbanizacije (Nigerija, Indonezija i druge). Brzorastući tropski gradovi su, zbog različitih faktora, najosetljiviji na opasnosti koje nastaju kao posledica klimatskih promena, bile one neočekivane suše ili poplave.
Srbija se kotira malo iznad svetskog proseka odlaska klime: u slučaju da emisija štetnih gasova nastavi da raste, odlazak će se desiti 2054. godine, a u slučaju da bude zaustavljen – 2081. Ovo je, naravno, isključivo posledica našeg geografskog položaja. U pogledu odlaska klime, neke zemlje će jednostavno imati više sreće od drugih, ali ako je sudeći po ovim predviđanjima, nijednu sreća neće dugo pratiti.