Могућ одговор на проблеме који настају у разумевању климатских промена је „одлазак климе“, нова идеја која долази са Универзитета на Хавајима
Текст: Никола Здравковић
У спровођењу мера против штетног људског утицаја на глобално загревање се, од деведесетих година прошлог века, традиционално узима бројка од два степена Целзијуса као лимит: ако је могуће ограничити просечну светску температуру на за два степена већу од просечне температуре из преиндустријског доба, онда би најгоре последице људских активности биле избегнуте. Овакво привремено заустављање глобалног загревања би омогућило екосистемима да се адаптирају на климатске промене, а превасходно би било постигнуто смањивањем емисије угљен-диоксида у атмосферу. Међутим, различити климатски појасеви имају драстично различите просечне температуре и нису једнако погођени постепеним глобалним загревањем; такође, екосистеми директно зависе од присутних климатских прилика, и неједнако су адаптирани на могуће промене.
Могућ одговор на проблеме који настају мерењем апсолутог пораста температуре је „одлазак климе“, мера у истраживању климатских промена коју је увела група научника са Универзитета на Хавајима. Година одласка климе је претпостављена година након које ће, у одређеном географском простору, просечна температура сваке године бити већа од просечне температуре на том простору било које године између 1865. и 2005. Ова мера би тиме идентификовала годину након које се клима одређеног локалитета перманентно измешта из својих историјских оквира, што може имати катастрофалне еколошке и друштвене последице.
Мера одласка климе би се могла показати као робустнија од мерења порастa просечне температуре управо зато што је осетљива на локалне прилике. Научници са Универзитета на Хавајима понудили су две пројекције одласка климе за локације широм света: једну у случају да људски утицај на глобално загревање наставља да расте, и другу, која означава годину одласка климе у случају да се људски утицај стабилизује.
Одлазак климе у местима широм света
Ова мапа приказује године након којих ће у различитим градовима света просечна температура сваке године бити виша од било које годишње температуре између 1860. и 2005. Године наведене на мапи су пројекције ако људски утицај на климатске промене настави да расте. У случају да се људски утицај стабилизује, предвиђа се да ће моменат одласка климе доћи, у просеку, двадесет година касније. С обзиром на то да је у питању пројекција заснована на компјутерским моделима, саме године са мапе треба узети са дозом резерве. Аутори признају да је граница одступања од предвиђања сасвим сигурно већа од једне деценије. Међутим, оно што ова мапа несумњиво показује јесте да је тропски појас подложнији одласку климе него умерени или поларни.
Важна лекција овог истраживања јесте да апсолутне вредности пораста температуре можда нису најбољи показатељ утицаја глобалног загревања. Умерени појас је, по свим мерењима, забележио већи раст просечне температуре у степенима Целзијуса, него тропски у последњих неколико деценија, што ће се вероватно наставити и током 21. века. Међутим, просечна годишња температура у тропском климатском појасу је много мање подложна девијацијама него температура у умереном, и самим тим далеко осетљивија на промене. Због тога ће Лагос деценијама пре Москве доћи до тачке одласка климе, када ће просечна температура перманентно остати виша од историјских просека. Другим речима, тропском појасу је довољна мања промена у просечној температури да би био измештен из сопственог историјског просека – што је ситуација која може имати озбиљне последице по локалне екосистеме и људске насеобине.
Одлазак климе и живи свет
Екосистеми у тропским крајевима – где живи највећи број биљних и животињских врста на Земљи – посебно су угрожени јер су тропске популације значајно лошије адаптиране на температурне промене него популације које живе у умереним крајевима. Ово је директна последица тога што тропски појас трпи мање температурне осцилације него умерени. Ове две чињенице – ранији одлазак климе у тропском појасу и већа осетљивост тропских екосистема на климатске промене – указују да ће тропски појас први осетити последице глобалног загревања иако мерења пораста просечне температуре указују на веће промене у умереним крајевима.
Индикативно је да у тропском појасу живи велики број људи са ниским животним стандардом. Чак и ако се узме најбољи могући сценарио, у коме се у потпуности стабилизује раст човековог утицаја на климатске промене, предвиђања су да ће око милијарду људи живети у местима у којима ће се десити одлазак климе до 2050. године. У случају да се раст одржи, број људи који ће живети у местима у којима је клима „отишла“ иде чак и до пет милијарди. Најподложније су земље у развоју које се налазе у стању рапидне урбанизације (Нигерија, Индонезија и друге). Брзорастући тропски градови су, због различитих фактора, најосетљивији на опасности које настају као последица климатских промена, биле оне неочекиване суше или поплаве.
Србија се котира мало изнад светског просека одласка климе: у случају да емисија штетних гасова настави да расте, одлазак ће се десити 2054. године, а у случају да буде заустављен – 2081. Ово је, наравно, искључиво последица нашег географског положаја. У погледу одласка климе, неке земље ће једноставно имати више среће од других, али ако је судећи по овим предвиђањима, ниједну срећа неће дуго пратити.