Ono što vaši prijatelji pišu na jednoj od omiljenih društvenih mreža može da otkrije mnogo toga i o vama – čak i u slučaju da nemate Tviter
Foto: Twitter
Tekst: Ivana Nikolić
Da li ste nekada obrisali ili bar poželeli da obrišete naloge na društvenim mrežama, a da zauzvrat dobijete staru, dobru, potpunu privatnost? Opaska koja vam se verovatno neće dopasti jeste da privatnost, zapravo, više ne postoji. Ukoliko neko može da vas poveže sa drugim korisnicima određene društvene mreže, njihove aktivnosti mogu i vas da “izlože”, tj. da kažu ili predvide štošta o vama.
Ovo je jedan od zaključaka studije grupe istraživača sa Univerziteta u Vermontu. Oni, naime, tvrde da Tviter strim vaših 15 najbližih kontakata može da predvidi vaše buduće tvitove, i to bolje od vašeg strima. U studiji Information flow reveals prediction limits in online social activity, objavljenoj 21. januara u časopisu Nature Human Behavior, istraživači objašnjavaju da su do rezultata došli uz pomoć entropije, koja se u teoriji informacija definiše kao prosečna stopa po kojoj se informacije proizvode pomoću stohastičkog izvora podataka (više entropije znači više slučajnosti i manje ponavljanja). Oni su koristili Tviter strimove 927 korisnika, a svaki od njih je imao 50-500 pratilaca. Naročito važno bilo je prvih 15 korisnika kojima su oni najviše tvitovali. Potom su na svakom pojedinačnom strimu izračunali koliko entropije sadrže nizovi reči, a zatim uz pomoć Fanove nejednakosti i to koliko dobro strim može predvideti prvu reč prvog sledećeg tvita osobe čiji se tvitovi posmatraju. Gornja granica tačnosti bila je u proseku 53%, ali je predviđanje svake sledeće reči nešto manje precizno. Onda je tim, predvođen Džejmsom Begrouom, izračunao gornju granicu za predviđanje na osnovu korisnikovog strima i strimova njihovih 15 najbližih kontakata. Gornja granica tačnosti je skočila na 60. Kada su odatle uklonili korisnikov strim, procenat je pao na 57 – što znači da je posmatranje strimova ljudi koje pratimo u tom smislu delotvornije nego posmatranje našeg naloga, objašnjavaju stručnjaci.
Begrou kaže da rezultati studije pokazuju da bi se moglo grubo predvideti šta bi tvitovao neko ko čak i nije na Tviteru kada bi imao nalog na ovoj društvenoj mreži.
Međutim, postoji i jedan problem – a to je da sistem sve reči tretira jednako u smislu njihovog značaja, iako neke od njih mogu više toga da kažu od drugih, dodaje Begrou. Tako, recimo, ukoliko vaši prijatelji tvituju mnogo o pravima LGBT zajednice, ili prate samo političare određene stranke, to može mnogo toga da obelodani o vašoj seksualnoj orijentaciji ili političkoj opredeljenosti. Tako je, na primer, studija istraživača sa Medicinskog univerziteta u Beču otkrila da kontakti na društvenoj mreži Frendster mogu da otkriju nečiju seksualnu orijentaciju i bračni status, a kontakti na Tviteru nečiju lokaciju.
Naravno, sve ove studije upućuju na reč sa početka ovog teksta – privatnost, ili, još bolje, brigu o privatnosti. Tako Begrou kaže da „velike platforme dolaze do podataka na toliko mnogo načina, a ljudi to uopšte ne shvataju“.
Pored toga, još jedna stvar o kojoj ne razmišljamo, i koja je posledica opšte pomame za internetom, jeste i činjenica da objavljivanjem naših podataka, objavljujemo podatke drugih ljudi:
„Kada se odriču sopstvenih podataka, ljudi se takođe odriču podataka o svojim prijateljima. Ono što mislimo da je individualni izbor na društvenoj mreži, zapravo to nije“, zaključuje Begrou.