Статистички подаци које је прикупила Европска комисија указују на то да број животиња које се користе у истраживањима опада. Ово је први извештај од увођења строжих правила о коришћењу животиња у истраживачке сврхе пре седам година. Према добијеним подацима, 9,39 милиона животиња коришћено је у научне сврхе током 2017. године, што је мање него 2015. године када је тај број износио 9,59 милиона. Иако је у 2016. број животиња у експериментима био већи него годину дана раније, чак 9,82 милиона – извештај говори о позитивном тренду смањења употребе животиња у истраживањима.
У последњој години за коју постоје подаци (2017), животиње су у основним истраживањима коришћене у 45% случајева, док су у примењеним истраживањима биле заступљене око 23%. Скоро четвртина животиња, такође 23%, била је укључена у тестирање лекова и других хемикалија, а остале су коришћене у проучавању нових врста вакцина, истраживању процеса учења или форензичким испитивањима.
Више од 60% од свих животиња употребљених за истраживања у 2017. години били су мишеви, 12% пацови, 13% рибе, док је удео птица у експериментима био 6%. Пси, мачке и не-људски примати обухватили су 0,3% од укупног броја.
Закон предвиђа високе стандарде када је реч о смештају и бризи о животињама, као и методе тестирања које подразумевају најмањи степен бола и минималну употребу животиња.
Од земаља чланица се очекивало да пошаљу детаљне податке о експериментима над животињама. „Ово је најцеловитији и најпрецизнији приступ прикупљању и објављивању података о експерименталним животињама“, истиче Штефан Троје из Немачког центра за истраживање примата у Гетингену. Он сугерише да је то модел који би друге земље требало да следе, мада напомиње да су сложени захтеви извештавања велико административно оптерећење за научнике и њихове организације. Осим информација о броју и врстама животиња које се користе у научним истраживањима, државе чланице сада имају обавезу да наведу колико пута је животиња употребљена као заморче, у коју сврху, те колико је „сурова“ сама експериментална процедура којој је животиња подвргнута. Портпарол Европске комисије сматра да овако детаљни подаци „омогућавају да далеко ефикасније лоцирамо где треба усмерити ресурсе како би се смањио број животиња које су изложене патњи“.