Statistički podaci koje je prikupila Evropska komisija ukazuju na to da broj životinja koje se koriste u istraživanjima opada. Ovo je prvi izveštaj od uvođenja strožih pravila o korišćenju životinja u istraživačke svrhe pre sedam godina. Prema dobijenim podacima, 9,39 miliona životinja korišćeno je u naučne svrhe tokom 2017. godine, što je manje nego 2015. godine kada je taj broj iznosio 9,59 miliona. Iako je u 2016. broj životinja u eksperimentima bio veći nego godinu dana ranije, čak 9,82 miliona – izveštaj govori o pozitivnom trendu smanjenja upotrebe životinja u istraživanjima.
U poslednjoj godini za koju postoje podaci (2017), životinje su u osnovnim istraživanjima korišćene u 45% slučajeva, dok su u primenjenim istraživanjima bile zastupljene oko 23%. Skoro četvrtina životinja, takođe 23%, bila je uključena u testiranje lekova i drugih hemikalija, a ostale su korišćene u proučavanju novih vrsta vakcina, istraživanju procesa učenja ili forenzičkim ispitivanjima.
Više od 60% od svih životinja upotrebljenih za istraživanja u 2017. godini bili su miševi, 12% pacovi, 13% ribe, dok je udeo ptica u eksperimentima bio 6%. Psi, mačke i ne-ljudski primati obuhvatili su 0,3% od ukupnog broja.
Zakon predviđa visoke standarde kada je reč o smeštaju i brizi o životinjama, kao i metode testiranja koje podrazumevaju najmanji stepen bola i minimalnu upotrebu životinja.
Od zemalja članica se očekivalo da pošalju detaljne podatke o eksperimentima nad životinjama. „Ovo je najcelovitiji i najprecizniji pristup prikupljanju i objavljivanju podataka o eksperimentalnim životinjama“, ističe Štefan Troje iz Nemačkog centra za istraživanje primata u Getingenu. On sugeriše da je to model koji bi druge zemlje trebalo da slede, mada napominje da su složeni zahtevi izveštavanja veliko administrativno opterećenje za naučnike i njihove organizacije. Osim informacija o broju i vrstama životinja koje se koriste u naučnim istraživanjima, države članice sada imaju obavezu da navedu koliko puta je životinja upotrebljena kao zamorče, u koju svrhu, te koliko je „surova“ sama eksperimentalna procedura kojoj je životinja podvrgnuta. Portparol Evropske komisije smatra da ovako detaljni podaci „omogućavaju da daleko efikasnije lociramo gde treba usmeriti resurse kako bi se smanjio broj životinja koje su izložene patnji“.