Лепљиве траке праве се још од средине 19. века, а у масовну употребу ушле су захваљујући наизглед баналном проблему који је мучио ауто-индустрију
Пише: Марија Видић
Као што многи уместо „паста за зубе“ и даље кажу „каладонт“, тако је и бренд „Селотејп“ код нас, али и у Великој Британији и неким другим земљама, постао генерички – сасвим је попримио опште значење и сада представља назив за сваку провидну лепљиву траку које има у већини домова. Током последње деценије бренд је у власништву компаније Хенкел.
Селотејп (Sellotape) је лепљива трака осетљива на притисак чији је састав у основи целулоза. Служи за лепљење, односно спајање најразличитијих материјала: папира, картона, пластике, па и метала, стакла, дрвета… практично било чега за било шта, у зависности од ситуације и могућности.
Први производ налик селотејпу помиње се још 1845. године, каде је др Хорас Деј, хирург из Њу Џерзија, осмислио лепљиву траку осетљиву на притисак тако што је наносио природну гуму на тканину и то користио уместо данашњих фластера.
У двадесетим годинама 20. века лепљива трака ушла је у масовну производњу. Наиме, тада је у фабрици 3М осмишљен сличан производ на бази гуме како би се решио данас наизглед баналан проблем ауто-индустрије: приликом фарбања делова у две или више боја, прелаз између две боје често није био равна линија. Наиме, део површине који произвођач није желео да офарба у одређену боју заштитио би папиром, али папир није потпуно пријањао па би често ивица пропустила нешто нове фарбе. Тада прелаз из једне боје у другу не би био равна линија већ би деловао неуредно.
Селотејп су осмислили и далу му име 1937. године Колин Кининмонт и Џорџ Греј. Њихова трака направљена је од гумене смоле коју су наносили на целофан, провидни материјал израђен од целулозе. Касније, селотејп се производио у јужном Лондону у фабрици у саставу „Дикинсон Робинсон групе“, која је бавила производњом папира и паковањем. Током Другог светског рата селотејп је масовно коришћен за лепљење стакала како би мање пуцало и као се не би расипало, а данас је ово неизоставна ситница која иде уз сваки радни сто.
ИДЕЈЕ
Колико далеко стиже једна добра идеја? Ко је до ње први дошао? Зашто и како је постала тако распрострањена у свакодневици? Сазнајте више о малим стварима које су промениле свет.
Истражите текстове из рубрике ИДЕЈЕ.