Наука је у 2013. разоткрила неколико ствари које дефинитивно вреди упамтити. Којих је седам научних открића обележило протеклу годину?
Текст: Тијана Марковић
Ако покушате да сумирате сва значајнија дешавања током 2013. године, вероватно ће вам, поред свих друштвених проблема и догађаја, на памет пасти комета Исон, о којој се толико писало у протеклих неколико месеци, Војаџер око чијег се положаја у Соларном систему много дискутовало, Нобелова награда за Хигсов бозон, производња мини органа итд. Бројна научна открића у протеклој години проглашавана су најзначајнијим и као таква привукла су највише пажње, како код научника тако и код остатка популације. Но, извесно је да ће се нека сматрати важним и у годинама које долазе, а могла би да прошире видике и утичу на квалитет живота. Којих то седам открића из 2013. има највише шансе да буде упамћено?
1. Декодиран најстарији људски ДНК
„Сада можемо да проучавамо ДНК људских предака који су стари стотинама хиљада година“, рекао је Сванте Пабо, директор Института „Макс Планк“ за еволутивну антропологију у Лајпцигу, након што је откривена и анализирана бутна кост пронађена у пермафросту (трајно смрзнуто тло) у шпанској пећини. Кост, ископана на археолошком налазишту Атапуерка, на месту Сима де лос Хоесос („јама са костима“), за које се претпоставља да је некадашње гробље, стара је око 400.000 година. Антрополози који су истраживали фосил узели су два грама коштаног праха са бутне кости и секвенцирали геном митохондријалног ДНК који се преноси са мајке. Добијене резултате су упоредили са геномом савременог човека, мајмуна, неандерталца и денисовца. С обзиром на то да су кости биле приписане хомо хеиделбергенсису, претходнику хомо сапијенса и његовог рођака, неандерталца, добијени резултати били су изненађујући. Испоставило се да су шпански хоминиди били у ближем сродству са географски удаљеним денисовцима него неандерталцима са којима имају морфолошке сличности. Ови резултати донели су потпуно нови поглед на еволуцију човека и показали да је њена историја много сложенија него што се то до сада сматрало.
2. Имунотерапија за лечење рака
Имунотерапија, или биолошка терапија, базира се на стимулацији или успостављању способности имуног система да се бори против инфекција и других болести. Наш организам има природну способност да се заштити од болести јер имунолошки систем може да препозна разлику између здравих и болесних ћелија и да се заштити елиминишући оне оболеле. Рак, према томе, може настати у тренутку када имуни систем затаји. Коришћење система имунитета организма за борбу против тумора, уместо терапије која напада наше тело, јесте парадигматски помак у приступу карциномима. Код овакве терапије се врши „обучавање“ имуно ћелија да препознају карактеристике ћелија рака и да их нападну. За сада су резултати добри и дуготрајни, али само код неких пацијената и код неких типова рака.
3. Војаџер 1 стигао на ивицу Сунчевог ветра
Сонда Војаџер 1 лансирана је у свемир 5. септембра 1977. године носећи златну плочу са исписаним поздравом ванземаљцима на 55 језика. Од тада се полако удаљава од Земље и тренуно је 120 пута удаљенија од Сунца него наша планета. НАСА је званично потврдила да је Војаџер 1 напустио Соларни систем и ушао у међузвездани простор12. септембра 2013. Вест се раширила светом брзином светлости, а нове информације са ове сонде показале су неочекиване резултате који су се косили са дотадашњим теоријама и потпуно збунили физичаре. Још 25. августа 2012. научници су забележили промене густине наелектрисаних честица око летелице и сумњиву промену честица велике енергије (космичких зрака). Међутим, још нема трећег доказа да је она ван граница Сунчевог система, јер се није променио правац магнетног поља. Мада, прихваћено је да је прескочила „ограду“ и нашла се у неконтролисаном простору космоса. „У питању је велико изненађење. На неки начин дотакли смо интергалактичку средину, али се и даље налазимо у Сунчевој кући“, изјавио је астроном Мерав Офер са Универзитета Бостон. Иако стар 36 година, са меморијом око 1000 пута мањом од паметних телефона и предајником јачине сијалице у фрижидеру, Војаџер 1 је први објекат направљен људском руком који је прешао преко 19 милијарди километара и напустио наш „космички комшилук“. Нажалост, његово време полако истиче и већ 2020. године остаће без енергије, а 2025. гоине ће се потпуно угасити.
4. Страхови наших очева
,,Искуства родитеља, чак и пре зачећа, утицала су и на структуру и на функционисање нервног система наредних генерација“, наводе истраживачи у извештају објављеном у часопису ,,Природна неурологија“. Експерименталним истраживањем вршеним на мишевима научници су утврдили да се трауматични догађај који родитељ доживи може пренети као упозорење на потомке у облику страха. Свакодневно су мишеви излагани мирису трешњиног цвета праћеним електрошоковима, затим су посматрањем установили да је део њиховог ДНК везан за мирис трешње врло активан. Касније, посматрањем њихових потомака приметили су да се и они узнемире када осете тај мирис. Избегавали су га, иако му никада раније нису били изложени, а и мождана структура им је била измењена. Научници су се посебно заинтересовали за ову појаву када су доказали да постоје неуропсихијатријске болести и болести зависности које се преносе кроз генерације. Ипак, велики број стручњака сматра да овако радикалне тврдње изискују јасније и чвршће доказе.
5. Ледена коцка снимила извор космичког зрачења
Космичко зрачење је врста природног јонизујућег зрачења које стиже до површине Земље из космоса и састоји се од такозваног галактичког космичког зрачења и зрачења са Сунца. Према претпоставкама научника, у најранијој историји свемира, оно није био материја какву данас познајемо, него се цела његова маса састојала заправо од зрачења. Телескоп Ice Cube („ледена коцка“) је 2013, први пут после три године, забележио космичко зрачење у виду прилива неутрона у нашу галаксију из спољашњости. Овај телескоп величине једног кубног километра смештен је испод леда на Јужном полу. Пошто су неутрони електрично неутралне честице које, између осталог, могу настати распадом звезда (експлозијом супернове), овим су пронађени докази да бар неке врсте космичког зрачења потичу од супернова.
6. Откривен материјал будућности
Однедавно, материјал назван перосквајт идентификован је као материјал који омогућава јефтино и ефикасно добијање струје уз помоћ соларних ћелија. Већ три године уназад употреба перосквајта у изради соларних ћелија убрзано расте. Да би се обезбедио висок ниво квалитета и чистоће, слојеви перосквајта добијају се сублимацијом у великим вакуумским коморама. Од овог материјала могу се произвести соларни панели тањи од силиконских, који су тренутно најтраженији на тржишту, и њихова производња је много јефтинија. Такође, овај материјал има особину промене поларности, што је кључ за повећање теоријске границе енергијске ефикасности данашњих соларних ћелија.
7. Почело узгајање мини органа
Након деценије истраживања научницима је пошло за руком да клонирањем ћелија људске коже добију матичне ембрионалне ћелије. Пошто се матичне ћелије могу претворити у било које ткиво у организму и генетски одговарају клонираној ћелији, резултат рада ових научника дао је велики допринос узгајању резервних ткива и органа. У складу с тим, аустралијски научници су ове године успели да развију први бубрег од матичних ћелија, који је био резултат вишегодишњег истраживања и укључивао је трансформацију људских ћелија коже у функционални „мини бубрег“ величине неколико милиметара. Ово откриће би могло да унапреди тестирање нових лекова против болести бубрега и знатно смањи потражњу за органима за трансплантацију.
Истражите и друге топ-листе у рубрици THINKLIST