Лобачевски, руски математичар, показао је да је могуће искључиво математичким средствима доказати постојање потпуно другачијег, нама страног, света
Текст: Ђорђе Петровић
Фото: Wikimedia
Николај Иванович Лобачевски покушао је да заснује геометрију која би прихватила све Еуклидове постулате, осим петог, који гласи: кроз тачку ван праве може се повући тачно једна права паралелна са том правом. Уместо њега, руски математичар увео је следећи постулат: кроз тачку ван праве постоје барем две праве које су паралелне са том правом. Пошто се дуго веровало да је Еуклидова геометрија савршена и да адекватно описује свет, сматрало се да одбацивање и ревидирање било којег Еуклидовог постулата води у апсурд. Међутим, Лобачевски је успео да докаже да је оваква геометрија конзистентна и могућа. Он је извео низ теорема које важе у новој геометрији и први пут показао да је могуће искључиво математичким средствима доказати постојање потпуно другачијег (и нама страног) света, који нисмо у стању да спознамо својим чулима, па чак ни да замислимо. Ову геометрију Лобачевски је, за разлику од „обичне“ или еуклидске, називао „имагинарном геометријом“. Нажалост, и поред ових револуционарних открића до смрти није добио признање за резултате свог рада. Његов рад постао је широко прихваћен као значајан тек кад је Ајнштајнова општа теорија релативности показала да је просторно-временска геометрија нееуклидска. „Оно што је Весалије био Галену, Коперник Птоломеју, то је Лобачевски Еуклиду“, говорио је енглески математичар Вилијам Клифорд.