Lobačevski, ruski matematičar, pokazao je da je moguće isključivo matematičkim sredstvima dokazati postojanje potpuno drugačijeg, nama stranog, sveta

 

Tekst: Đorđe Petrović

Foto: Wikimedia

Nikolaj Ivanovič Lobačevski pokušao je da zasnuje geometriju koja bi prihvatila sve Euklidove postulate, osim petog, koji glasi: kroz tačku van prave može se povući tačno jedna prava paralelna sa tom pravom. Umesto njega, ruski matematičar uveo je sledeći postulat: kroz tačku van prave postoje barem dve prave koje su paralelne sa tom pravom. Pošto se dugo verovalo da je Euklidova geometrija savršena i da adekvatno opisuje svet, smatralo se da odbacivanje i revidiranje bilo kojeg Euklidovog postulata vodi u apsurd. Međutim, Lobačevski je uspeo da  dokaže da je ovakva geometrija konzistentna i moguća. On je izveo niz teorema koje važe u novoj geometriji i prvi put pokazao da je moguće isključivo matematičkim sredstvima dokazati postojanje potpuno drugačijeg (i nama stranog) sveta, koji nismo u stanju da spoznamo svojim čulima, pa čak ni da zamislimo. Ovu geometriju Lobačevski je, za razliku od „obične“ ili euklidske, nazivao „imaginarnom geometrijom“. Nažalost, i pored ovih revolucionarnih otkrića do smrti nije dobio priznanje za rezultate svog rada. Njegov rad postao je široko prihvaćen kao značajan tek kad je Ajnštajnova opšta teorija relativnosti pokazala da je prostorno-vremenska geometrija neeuklidska. „Ono što je Vesalije bio Galenu, Kopernik Ptolomeju, to je Lobačevski Euklidu“, govorio je engleski matematičar Vilijam Kliford.

 

 

 

podeli