Analiza genoma devojčice pronađene u jednoj pećini u Rusiji ukazuje na to da su njeni roditelji pripadali dvema izumrlim vrstama
Foto: Science News
Tekst: Ivana Nikolić
Kada je umrla pre oko 50.000 godina, devojčica – koja je, zapravo, tada bila tinejdžerka – sigurno nije mogla ni da zamisli da će baš njene kosti otkriti tajnu i učiniti je poznatom u svetu nauke. Naime, komad jedne njene kosti, iskopan 2012. godine u Sibiru, u pećini Denisova, pokazao je da je ona direktan potomak dve izumrle ljudske vrste a nijedna od njih nije naša: majka joj je pripadala Neandertalcima, a otac Denisovanima. Ovo je, kažu naučnici, do sada najdirektniji dokaz da su se različite vrste praljudi međusobno spajale i davale potomke.
Dok su Neandertalci poznatiji, Denisovani važe za misteriozniju grupu, a zanimljivo je da su u istoj pećini 2011. pronađeni i ostaci devojčicinih roditelja.
Zahvaljujući proučavanju drugih prastarih genoma, istraživači su već utvrdili da su se Neandertalci, Denisovani i moderni ljudi međusobno „ukrštali“ u Evropi i Aziji ledenog doba, te ni ne čudi što su geni obe ove izumrle ljudske vrste prisutni u telu današnjih ljudi. Drugi fosili pronađeni u ovoj sibirskoj pećini pokazuju da su sve ove tri ljudske vrste živele na tom području u različito vreme.
Ipak, ovo novo otkriće je takođe „senzacionalno“, kaže Johanes Krause, koji proučava DNK drevnih ljudi na Maks Plank institutu za ljudsku istoriju u Jeni, Nemačka.
„Mi sada imamo dete ljubavi dve različite grupe hominina, pronađeno tamo gde su nađeni i članovi obe te grupe. Mnogo stvari se dešavalo u jednoj pećini tokom vremena“, kaže Krause.
Prva reakcija Vivijen Slan, paleogenetičara sa Maks Plank instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, koja je radila analizu drevne DNK, bila je – potpuna neverica. Tek nakon što su eksperiment ponovili nekoliko puta, Slan i njene lajpciške kolege napokon su bili uvereni da su rezultati – iako neverovatni – potpuno tačni. Jedan od njenih kolega, Svante Pabo, kaže da ovo otkriće pokazuje „da kada su se ove grupe susretale, one su se zapravo vrlo slobodno mešale jedna sa drugom“.
A evo i kako je tim Slanove došao do neverovatnog otkića. Proučavajući ostatak kosti, saznali su da je pripadao osobi koja je imala minimum 13 godina u trenutku kada je umrla. Nakon pulverizacije sitnih uzoraka, ekstrahovanja i sekvenciranja DNK, lajpciški tim je utvrdio da je reč o ženskoj osobi i da je njen genom u skoro podjednakoj meri odgovarao genomima Denisovana i Neandertalaca. Takođe, analiza je pokazala da su hromozomi i oca i majke poticali direktno od različitih grupa. Njena mitohondrijalna DNK, koja se nasleđuje od majke, bila je neandertalska, te su istraživači zaključili da je devojčica bila „hibrid“ prve generacije oca Denisovana i majke Neandertalke.
Detaljniji pogled na genome ukazuje na to da je otac devojčice takođe imao neke neandertalske korene, koji datiraju od pre nekoliko stotina generacija. Što se tiče njenih neandertalskih gena, oni su bliži genima onih Neandertalaca pronađenih u Hrvatskoj nego onima iz sibirske pećine. Sve ovo ukazuje na to da su različite grupe neandertalaca više puta migrirale između zapadne Evrope i Sibira. Tokom svih tih migracija, one su se slobodno mešale, prenoseći svoje gene pripadnicima drugih vrsta.
Ipak, jedno pitanje ostaje, kaže Krause, a to je – zašto Denisovani i Neandertalci nisu postali jedna populacija, već su ostali genetski različite grupe. Najverovatniji odgovor na to pitanje je, kaže Krause, da su geografske barijere igrale ključnu ulogu, ali je za podrobnije objašnjenje neophodno da istraživači analiziraju DNK sa većeg broja fosila.