Глисте су свуда: готово потпуно неприметне под нашим стопалима мељу земљу и мртву материју, истовремено рециклирајући основне хранљиве материје и „гурајући“ ваздух и воду све дубље у земљу.
Јесте ли знали да би, да их нема, земља патила, а продуктивност биљака ослабила?
Нова студија под називом Earthworms’ Place on Earth, недавно објављена у журналу Science, представља и прву глобалну мапу са местима на којима живе ови бескичмењаци. Пројекат, који је објединио податке о глистама од преко 140 научника и са 6900 локација, направио је својеврсни каталог са стотинама врста и открио трендове о томе где свака од њих лежи на тлу – и под којим условима напредује.
Cве је почело када је Хелен Филипс, која се бави екологијом тла у немачком Центру за истраживање интегративног биодиверзитета у Лајпцигу, са својим колегама контактирала све истраживаче који проучавају глисте до којих је могла да дође, и затражила им податке о овим маленим бескичмењацима – тачније о локацијама на којима су их проналазили. Чак 141 истраживач је индиректно учествовао у мапирању светских глиста: они су пружили податке о врстама на око 6900 места у 57 држава широм света.
„Добили смо три пута више података него што сам очекивала“, каже Хелен Филипс.
Тим Хелене Филипс је урадио евалуацију података како би били сигурни да су они међусобно, од локације до локације, упоредиви, и потом помоћу рачунарског моделирања генерисао глобалну мапу. Изненадили су се када је њихова анализа показала да на квалитет живота глиста далеко више утичу температура и киша него тип тла на коме се крећу. Ефекти температуре и кише сугеришу да ће климатске промене имати много већи утицај на живот под земљом него што се очекивало, cматра тим Хелене Филипс.
Такође је била занимљива и дистрибуција различитих врста глиста.
Када је реч о животу над земљом, највећи биодиверзитет „влада“ у тропским пределима. Међутим, када је реч о животу у земљи ови константно топли региони света су далеко мање разноврсни. Са друге стране, богата земљишта у Европи, на североистоку Сједињених Америчких Држава, у Јужној Америци и јужним регијама Новог Зеланда и Аустралије наизглед имају више различитих врста глиста унутар земље. У тим умереним зонама такође има укупно више глиста него у тропима, према моделу, са до 150 по квадратном метру насупрот само пет по квадратном метру у тропским пределима.
Многи истраживачи сматрају да је оваква студија од великог значаја. Један од њих је и Кевин Бат са Универзитета у Централном Ланкаширу у Великој Британији, који није био укључен у пројекат.
То је посебно тачно, тврди, „зато што се сада налазимо у ери када су у току велики глобални преокрети“.