На плажама аустралијских острва пронађено 414 милиона парчића пластике
Фото: Wikipedia
Текст: Анђела Мрђа
Крајем маја ове године истраживачи са Универзитета у Тасманији пронашли су око 414 комадића пластике на Кокосовим Острвима у Аустралији и проценили да се на плажама острва у Индијском океану тренутно налази око 238 тона пластике, укључујући 373.000 четкица за зубе и 977.000 ципела.
Аутор истраживања, др Џенифер Лаверс са Института за морске и антарктичке студије на Универзитету у Тасманији, сматра да су овако удаљена, слабо насељена острва заправо најбољи показатељ количине пластичног отпада који кружи планетом и упозорила да је неопходно осврнути се на сличне примере и спречити даље депоновање ђубрета.
„Наша процена од 414 милиона комадића пластике тешких око 238 тона није коначна с обзиром да до најзагађенијих плажа нисмо ни успели да дођемо док смо у другим деловима острва били у могућности да узоркујемо само ђубре до 10 центиметара дубине“ наглашава др Лаверс у раду објављеном у мултисциплинарном часопису Scientific Reports.
Иста ауторка истраживала је са својим тимом 2017. године острво Хендерсон у Jужном Пацифику када су открили да су плаже на овом малом, удаљеном острву прекривене са 17 тона пластике што је најгушће наталожен отпад у односу на било које друго место на планети.
„За разлику од Хендерсона где смо најчешће наилазили на остатке риболовачког прибора, на Кокосовим Острвима већина отпада углавном је потрошачка роба и то за једнократну употребу попут чепова од флаша и сламчица. Осим тога, пронашли смо и велики број ципела и јапанки”, додаје Лаверс.
Међутим, глобална производња пластике наставља да се повећава. Како би дочарала глобални тренд, коауторка истраживања др Анет Фингер са Универзитета у Викторији наводи податак да је само у последњих 13 година произведена половина укупне светске количине пластике произведене у протеклих 60 година.
Са друге стране, др Лаверс наглашава да ће уколико не дође до значајних промена, оваквих остатака бити све више и на осталим плажама широм света јер пластика која једном доспе у океан под дејством таласа и сунчеве светлости почиње да се распада на милионе ситнијих делова. Ти фрагменти који остају изузетно су отпорни, задржавају се у океану деценијама, па чак и вековима, објашњава др Лаверс.
Према њеној оцени, значајну улогу у решавању проблема имају волонтери задужени за чишћење и спречавање даљег депоновања ђубрета у океану који су, нажалост, већ више од 60 година главно место за одлагање пластике.
Ипак, како уклањање постојећих остатака у морима није могуће, др Фингер јединим одрживим решењем сматра смањење производње и потрошње пластике уз истовремено побољшање управљања отпадом и спречавање даљег уплив овог материјала у океане.