Na plažama australijskih ostrva pronađeno 414 miliona parčića plastike
Foto: Wikipedia
Tekst: Anđela Mrđa
Krajem maja ove godine istraživači sa Univerziteta u Tasmaniji pronašli su oko 414 komadića plastike na Kokosovim Ostrvima u Australiji i procenili da se na plažama ostrva u Indijskom okeanu trenutno nalazi oko 238 tona plastike, uključujući 373.000 četkica za zube i 977.000 cipela.
Autor istraživanja, dr Dženifer Lavers sa Instituta za morske i antarktičke studije na Univerzitetu u Tasmaniji, smatra da su ovako udaljena, slabo naseljena ostrva zapravo najbolji pokazatelj količine plastičnog otpada koji kruži planetom i upozorila da je neophodno osvrnuti se na slične primere i sprečiti dalje deponovanje đubreta.
„Naša procena od 414 miliona komadića plastike teških oko 238 tona nije konačna s obzirom da do najzagađenijih plaža nismo ni uspeli da dođemo dok smo u drugim delovima ostrva bili u mogućnosti da uzorkujemo samo đubre do 10 centimetara dubine“ naglašava dr Lavers u radu objavljenom u multisciplinarnom časopisu Scientific Reports.
Ista autorka istraživala je sa svojim timom 2017. godine ostrvo Henderson u Južnom Pacifiku kada su otkrili da su plaže na ovom malom, udaljenom ostrvu prekrivene sa 17 tona plastike što je najgušće nataložen otpad u odnosu na bilo koje drugo mesto na planeti.
„Za razliku od Hendersona gde smo najčešće nailazili na ostatke ribolovačkog pribora, na Kokosovim Ostrvima većina otpada uglavnom je potrošačka roba i to za jednokratnu upotrebu poput čepova od flaša i slamčica. Osim toga, pronašli smo i veliki broj cipela i japanki”, dodaje Lavers.
Međutim, globalna proizvodnja plastike nastavlja da se povećava. Kako bi dočarala globalni trend, koautorka istraživanja dr Anet Finger sa Univerziteta u Viktoriji navodi podatak da je samo u poslednjih 13 godina proizvedena polovina ukupne svetske količine plastike proizvedene u proteklih 60 godina.
Sa druge strane, dr Lavers naglašava da će ukoliko ne dođe do značajnih promena, ovakvih ostataka biti sve više i na ostalim plažama širom sveta jer plastika koja jednom dospe u okean pod dejstvom talasa i sunčeve svetlosti počinje da se raspada na milione sitnijih delova. Ti fragmenti koji ostaju izuzetno su otporni, zadržavaju se u okeanu decenijama, pa čak i vekovima, objašnjava dr Lavers.
Prema njenoj oceni, značajnu ulogu u rešavanju problema imaju volonteri zaduženi za čišćenje i sprečavanje daljeg deponovanja đubreta u okeanu koji su, nažalost, već više od 60 godina glavno mesto za odlaganje plastike.
Ipak, kako uklanjanje postojećih ostataka u morima nije moguće, dr Finger jedinim održivim rešenjem smatra smanjenje proizvodnje i potrošnje plastike uz istovremeno poboljšanje upravljanja otpadom i sprečavanje daljeg upliv ovog materijala u okeane.