Детектори попут Борексина у Италији или Ледене коцке на Јужном полу јуре скоро неухватљиве честице
Текст: Борис Клобучар
Ненаелектрисани, скоро без масе, они пролазе кроз сваку средину, често не остављајући никакав траг. Долазе са свих страна и крећу се вртоглавим брзинама. Ови духови су честице, и у науци су познате као неутрини. И врло су стварни.
Управо зато што скоро да немају масу и нису обојени наелектрисањем, неутрини јако слабо интерагују са материјом. Ретко се сударају са другим честицама и на њих не делује Кулонова сила, која се јавља између наелектрисаних тела. Милијарде неутрина пролазе кроз ваше тело сваког дана, а да то не оставља никакве последице. Настају у процесима радиоактивних распада. Долазе са свих страна, како из далеког свемира тако и из коре наше планете.
Како их онда ухватити? Један од начина је да се поставе огромни детектори који реагују када на њих наиђе неутрино и чекати да се тај јако редак судар догоди. Управо је ово филозофија детектора Борексино код планине Гран Сасо, на истоку Италије. Детектор се састоји од једне велике металне сфере, испуњене сцинтилационом течношћу. У оваквој течности, када се неутрино судари са молекулом, ослобађа се фотон. Другим речима, течност „засветли“. Ове фотоне ухвате други сензори који бележе даља мерења.
Детектор прикупља податке од 2007. године, а тим научника који обрађује податке објавио је да су детектовали такозване гео-неутрине, који долазе из Земљиног плашта, слоја стена између течног језгра наше планете и Земљине коре. Сада, 2056 дана након почетка потраге за гео-неутринима, прикупљени подаци са великом сигурношћу до 5,9 сигма говоре да су мерења валидна. Ово значи да је шанса да је дошло до грешке у мерењу свега 1 у 275 милиона.
Мерења на Борексину први пут омогућују да разликујемо неутрине из Земљине коре и Земљиног плашта, као и да утврдимо колико радиоактивних распада има у слоју планете најближем језгру.
На другом крају света, детектор Ледена коцка (Ice Cube) покушава да ухвати неутрине који долазе из свемира. Један од извора неутрина могу бити удаљене црне рупе, које избацују велике количине гама зрачења. Први неутрини овог типа, на високим енергијама, ухваћени су 2013. године, а од тада их је измерено много. Неутрини енергије од 2.000 билиона електронволта ухваћени су почетком августа 2015. године. Ова енергија је око 150 пута већа, него она у ЦЕРН-овом Великом хадронском сударачу.