Помрачење Сунца, које ћемо моћи да посматрамо и из Србије, најављено је за 20. март, а почеће у 9 сати и 45 минута
Текст: Невена Грубач
Овог марта неће бити спуштених ролетни, ћебади на прозорима и људи у склоништима. Страху и масовноj паници, изазваним суштинским неразумевањем jедног од наjлепших и наjфасцинантниjих астрономских феномена, место jе у прошлости: у смислу научне неосвешћености, 1999. нам више никада неће помрачити умове.
Овог пролећа, тачниjе 20. марта, десиће се jош jедно у низу помрачења Сунца. Оно што ће оваj феномен издвоjити од његових претходних и неких будућих инкарнациjа, биће чињеница да ћемо поново бити у прилици да му и сами, са наших простора, посведочимо.
Помрачење че почети у 9 сати и 45 минута, и траjаће нешто мање од два сата. Биће помрачена половина сунчевог диска.
Механика помрачења jе, заправо, веома jедноставна. Она настаjу када jедно небеско тело, попут месеца или планете, уђе у сенку другог небеског тела. У случаjу помрачења Сунца, потребно jе да Месец, током своjе орбите око наше планете, стане тачно између Земље и Сунца, заклони нам поглед на нашу звезду и баци своjу сенку на нас.
Помрачење Сунца није безбедно посматрати голим оком! Постоји неколико начина да уживате у помрачењу, без ризика по ваше очи.
Један од њих је метод пројекције, при ком се Сунце кроз мали отвор (руципа на картону, врх игле итд.) пројектује на екран (велики, бели папир), који је удаљен од отвора око један метар. Увећана пројекција Сунца се може добити уз помоћ двогледа или малог телескопа, али се кроз њих нипошто не сме гледати директно у Сунце. Нешто захтевнија варијанта је прибављање специјалних филтера који апсорбују велику количину Сунчевог зрачења.
Тотално помрачење се може посматрати са релативно мале териториjе. Њему сведоче само они посматрачи коjи се налазе у самом средишту Месечеве сенке, на простору од свега неколико стотина километара. Због мале зоне тоталитета, многи сматраjу да су соларна помрачења изузетно ретке поjаве, што ниjе случаj. Годишње се десе наjмање два, а наjвише пет ових феномена. Трик jе у томе да нећете баш ви увек бити те среће да се нађете у Месечевоj сенци.
Ипак, како сваку сенку прати и Месечева полусенка, коjа се простире и на око 10000 километара, много више људи добиjа прилику да посматра оно што зовемо делимичним помрачењем: управо ово ћемо, у случаjу лепог времена и ведрог неба, моћи да посматрамо 20. марта и из Србиjе.
Од тренутка када jе Месец формиран, он се полако, али сигурно, удаљава од Земље. Тренутно jе његова удаљеност таква да, посматрано са Земље, делуjе као да су Сунчев и Месечев диск идентичне величине, што даjе фантастичан визуелни ефекат свакоj потпуноj еклипси.
Током једне орбите, Месечева удаљеност од Земље варира. Можда чак и наjлепша врста еклипсе, прстенасто помрачење, настаjе када jе Месец наjудаљениjи од Земље, па се и његов диск на небу чини мањим у односу на Сунце. Ово за резултат има слику у коjоj jе средишњи део Сунчевог диска мрачан, а око њега се и даље види танки, бљештави Сунчев руб.
Оваква помрачења имаjу велики научни значаj. Кроз историjу, научници су користили ове ситуациjе како би снимали бледу светлост Сунчеве атмосфере – корону. Ово jе нарочито успешно када jе помрачење тотално, и када Месец у потпуности прекриjе диск Сунца и блокира његову jаку светлост, коjа у супротном доминира а корону чини невидљивом за наше око.
Чувено помрачење из 1919. је помогло да се докаже Ајншајнова теорија релативности, а оно из 585. пне, предвиђено од стране Талеса из Милета, наводно је и зауставило рат између Лидијаца и Персијанаца. Помрачење из четрнаестог века, које се везује за смрт краља Стефана Дечанског, најстарије је у српским записима.
Кроз историју, помрачења Сунца су одувек имала симболичну улогу: попут неких других астрономских феномена, као што су појаве комета или метеорски ројеви, везивана су за важне догађаје у друштву, и обично се веровало да најављују велике промене и драматичне ситуације.
Четири хиљаде година у прошлост, када током првог историјски забележеног помрачења кинески астрономи нису успели да га на време најаве, и због су тога дословно изгубили главе, па до дан данас, еклипсе без изузетка изазивају велико интересовање и узбуђење. Како и не би? Не гаси се Сунце баш сваког дана.
