Померање часовника

Последњег викенда у марту померају се сатови, да би се потом у октобру вратили на зимско време. Зашто се уопште прелази на летње указно време?

Текст: С. Бубњевић

Сваког последњег викенда у марту померамо сат и прелазимо на летње указно време, да бисмо се потом, последњег викенда октобра, вратили на зимско раунање времена. Ово питање је регулисано законом у већини европских земаља. Но, зашто се уопште користи указно време?

Цела идеја о увођењу указног времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око осам сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан знатно дужи, излази пре пет, а залази после 21 сат. Будући да људи своје дневне активности започињу у исто време током целе године, обично око седам сати, средином лета се тако „губи“ скоро два сата дневног светла.

Идеју да се то време надокнади простим померањем сата први је смислио Џорџ Вернон Хадсон (1867–1946), ентомолог са Новог Зеланда, који је 1895. пред Краљевским друштвом у Велингтону предложио летње померање времена за два сата. Међутим, идеја би вероватно остала заборављена да се истог предлога, независно од Хадсона, десет година касније није досетио британски предузимач и градитељ Вилијам Вилет (1856–1915).

Током једног ранојутарњег јахања по околини Лондона, Вилет је у лето 1905. године приметио како је сунце одавно изашло, а велики број људи још спава. Знајући да се време сунчевог изласка мења током године и да у летњим месецима обданица почиње раније, Вилет је покренуо велику кампању за увођење такозваног британског летњег времена.

Неуморно лобирајући све до Првог светског рата, Вилет је придобио неке либералне посланике у енглеском парламенту, а за његову идеју се загрејао и будући енглески премијер Винстон Черчил. Међутим, настрадавши у епидемији грипа, Вилет није дочекао да указно време буде озакоњено. Но, његов предлог је прихватила Немачка и 1916. прва законски увела летње рачунање времена, подстакнута потребом да током рата уштеди угаљ. Британци су их следили 1921, а потом и готово све европске нације и САД.

КАДА СЕ ПОМЕРА САТ?

ИДЕЈЕ

Колико далеко стиже једна добра идеја? Ко је до ње први дошао? Зашто и како је постала тако распрострањена у свакодневици? Сазнајте више о малим стварима које су промениле свет.

Истражите текстове из рубрике ИДЕЈЕ.