Замислимо jедну вештачки створену сферу у коjоj би у савршеном, самоодрживом систему живео – човек
Текст: Марија Видић
За неколико хиљада динара преко интернета се може набавити „екосфера“ – запечаћена стаклена кугла у коjоj у савршеном балансу живе микроорганизми, биљке и животиње, наизглед без спољног утицаjа. У овим стакленим лоптама, коjе некад називаjу и jедноставно – аквариjуми – углавном налазимо морску воду коjа испуњава око 2/3 кугле, ваздух, микроорганизме, корале, алге и црвене шкампе коjе се ужурбано крећу међу гранчицама.
Иако је реч о самоодрживом систему, врло упрошћеном моделу Земљиног екосистема, ова стаклена лопта ипак је изложена спољном утицаjу и живот у њоj зависи од купца – потребни су собна температура и индиректна светлост. Међутим, мимо тога, то jе потпуно затворен, самоодржив екосистем – бар на неко време.
Произвођачи гарантуjу траjање од око две године, колико jе и животни век црвених шкампа, чиjе размножавање у оваквим условима није забележено. Ове животињице, дужине око jедног центиметра, коjе иначе настањуjу Пацифик, jеду алге, а ствараjу угљен-диоксид потребан алгама за фотосинтезу. Алге коjе буjаjу по стаклу захваљуjући светлости и органском отпаду, уjедно ствараjу кисеоник за шкампе и за бактериjе задужене за разграђивање отпада. Савршен систем.
Да ли би jедна оваква сфера, остављена на некоj земљоликоj планети са светлошћу и погодном температуром, могла да одржи живот током две године?
Замислимо сада jедну сферу у коjоj би у овако савршеном систему живео – човек.
Половином шездесетих година 20. века, на такву идеjу дошли су руски истраживачи са Института за биофизику у Красноjарску. Они су направили затворени екосистем и у њега уселили људе. БИОС-3 jе заузимао површину од свега 315 квадратних метара, довољан за наjвише три човека, од коjих jе двоjе било задужено за узгаjање житарица и поврћа, а jедан за алге.
Улога зелених jедноћелиjских алги из рода Chlorella била jе пречишћавање ваздуха кроз фотосинтезу, па су велике површине под овом алгом биле изложене лампама снаге око 20кW. Због jаке вештачке светлости, читав екосистем jе био огроман потрошач струjе и напаjао се захваљуjући оближњоj хидроелектрани. Вода jе рециклирана, а урин и измет су сушени и одлагани.
Међутим, примера ради, месо за исхрану се увозило из спољног света, тако да систем заправо никад ниjе постао 100 одсто ефикасан.
У наредне готово две децениjе, колико су у овом екосистему траjали експерименти, наjдужи период коjи jе човек издржао затворен у њему био jе око шест месеци. Током деведесетих година, БИОС-3 jе престао да постоjи под тим именом, али jе и даље коришћен као затворени екосистем за разна тестирања, без присуства људи у њему.
Истовремено су се и Американци укључили у сличне експерименте, а њихов значаj за свемирска истраживања препознала jе НАСА, коjа jе поставила питање да ли се стварање животињског и биљног света на ненасељеним териториjама далеко од Земље може искористити како би се тамо подржао и људски живот.
Американци су направили и до данас наjвећи затворени екосистем, Биосферу 2, коjа се налази у Аризони, и последњих неколико година припада тамошњем Државном универзитету.
У маленом месту Ораклу изграђена jе истраживачка установа на површини нешто већоj од jедног хектара, у коjоj се проучава интеракциjа човека са природом, али се врши и манипулациjа система коjа, због његове затворености, нема штетан утицаj по Земљу.
У Биосфери 2 има свачега помало – кишних шума, савана, океана са коралним гребенима, мочвара, пустиња, обрадивог земљишта… Из ове установе непрестано стижу нови подаци и мерења, jер се сва дешавања, као и људи коjи учествуjу у експерименту, 24 сата дневно прате и проучаваjу. Такође се истражуjе оно што jе нешто раниjе покренула НАСА – могућност стварања колониjе насељене микроорганизмима, биљкама, животињама и човеком, на другим планетама.
Ни Биосфера 2 ниjе постигла потпуну равнотежу нити смоодрживост, па се тако ваздух по потреби греjе и хлади, у простор се упумпава кисеоник, људи су у неким периодима гладовали због нискокалоричне хране, али jе наука непрестано усавршавала систем.
Са популаризациjом насељавања колониjа на Марсу и другим планетама, и овакви експерименти, коjи су и сами еволуирали у последњим децениjама, поново су добили на популарности.
Иако човек jош нема целовито решење за стварање и одржање jедног оваквог система на другим планетама, jедино нас експерименти попут Биосфере 2 и сличних могу приближити том циљу.
