Како је инскетима пошло за руком да опонашајући листове и гране користе птице како би се ширили планетом
Текст: Ивана Николић
Паличњаци (Phasmatodea) представљају ред инсеката који се може пронаћи скоро свуда у свету. Највише их има у тропским и субтропским пределима, а највише врста овог реда инсеката, тачније њих 300, потиче са острва Борнео.
Како је могуће да паличњаци насељавају међусобно веома удаљене делове света? Пре свега треба имати у виду да они нису способни да прелазе велике раздаљине. Један од одговора на ово питање недавно је понудио тим истраживача који предводи Кеџи Суетсугу са Коуб универзитета у Јапану.
Паличњаци користе птице које их поједу и нису једини у природи који то чине. Многе биљке користе управо птице како би расуле своје семе по свету тако што птице поједу воћку, склоне се од биљке, а семе се до нове локације пренесе изметом птица.
Када птице поједу инсекте, претпоставља се да они не преживе. Међутим, Суетсугијев тим се запитао да ли им слични механизми могу помоћи да пренесу своје потомство на удаљене дестинације. Јаја паличњака имају веома чврсту љуску па она могу да преживе у киселим срединама попут птичијег стомака.
Како би ово проверили, истраживачи су птицу средње величине Hypsipetes amaurotis хранили јајима три врсте паличњака. Ова птица је веома честа у источној Азији и један је од главних предатора на паличњаке у Јапану.
Само неколико сати након оброка птица је заиста пренела јаја, а тим је утврдио да је 5 до 20 одсто јаја сваке од три врсте преживело ово путешествије. Занимљиво је да се неколико јаја врсте Ramulus irregulariterdentatus чак и излегло.