Истраживање древне ДНК на узорцима из Виминацијума у сарадњи са лабораторијом „Дејвид Рајх“ Универзитета Харвард почело је 2018. године када је са археолошког налазишта Виминацијум послато око 50 узорака који потичу из римског периода (I-IV век н.е.). Том приликом, одржано је предавање у Свечаној сали САНУ, а говорио је проф. Карлес Лалуеза Фокс са Института за еволутивну биологију у Барселони, који је указао на значај спровођења ДНК анализа на узорцима који потичу са археолошких налазишта.
Тада је склопљен Споразум о сарадњи између Археолошког института у Београду, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Института за еволутивну биологију у Барселони и лабораторије којом руководи Дејвид Рајх. Овим истраживањем дошло се до првих података изведених из анализа древне ДНК који нам говоре о становништву Балкана током римског периода. Комплексност овог питања отворила је нове могућности за сарадњу, па је 9. јуна у Министарству науке, технолошког развоја и иновација потписан нови уговор о академској сарадњи између Археолошког института и лабораторије „Дејвид Рајх“.
„Секвенцирањем људског генома ми сада можемо да направимо једну комбинацију између приступа друштвених и приступа природних наука, где ћемо користити молекуларну биологију да бисмо разумели историјске појаве“, истакао је у свом кратком излагању, у четвртак, 8. јуна, у Свечаној сали САНУ, др Миодраг Грбић, гостујући професор Биолошког факултета и професор Универзитета Вестерн Онтарио.
„Уговор између лабораторије Дејвида Рајха са Харварда, који је водећи светски истраживач старе ДНК, и Археолошког института из Београда, покреће квантни скок у разумевању историје ових предела, а посебно Виминацијума, где ћемо обрадити отприлике хиљаду узорака – што је највеће истраживање овакве врсте у свету“, истиче др Грбић и додаје: „Стара интерпретација гласила је да се становништво на овим подручјима променило доласком Словена, који су потпуно доминирали на нивоу генетике. Досадашњим истраживањима сазнали смо да свако од нас у просеку има 50 одсто генома старобалканске популације. То значи да наша историја не почиње од Словена и Немањића, него од 18 римских царева који су пореклом са ове територије и чији је ДНК уткан у нашем геному.“
Професор Грбић нагласио је да ће рад бити објављен у једном од најпрестижнијих научних часописа Science, а посебно се осврнуо и на важну улогу научника из Србије у овој студији: др Жељка Томановића и др Душана Кецкаревића са Биолошког факултета Универзитета у Београду, као и др Илије Микића, др Миомира Кораћа и др Снежане Голубовић, ангажованих на истраживањима у склопу археолошког налазишта Виминацијум.
На предлог Одељења хемијских и биолошких наука САНУ, предавање је у Свечаној сали САНУ, 8. јуна, одржао и професор историје са Универзитета Оклахома Кајл Харпер и то под насловом „Дунавска граница и балканска револуција у Римском царству: како ДНК и археологија осветљавају циклусе кризе и рестаурације у касној антици“. Некадашњи студент Харварда овом приликом представио је најновије резултате истраживања миграције становништва са посебним освртом на царске династије са подручја Балкана и данашње Србије.
„Ове године прослављамо 93. годишњицу потписивања уговора са Харвардом који је склопио Народни музеј предвођен Миодрагом Грбићем. Док се са америчке стране имена у тиму мењају, на српској страни, игром случаја, имена остају иста“, завршио је овом занимљивом информацијом уводно предавање др Грбић.