Oзрачивање крви је стандардна процедура са циљем да спречи могуће компликације услед трансфузије крви
Озрачивање крви и продуката крви представља стандардни део процеса при трансфузији крви и трансплантацији матичних ћелија. У Србији, постоје само три институције у којима је могуће озрачивати крв, а једна од њих је Радијациона јединица Института за Нуклеарне науке Винча.
Циљ озрачивања крви је да се спрече могуће компликације услед трансфузије крви или одбацивање транспланта при трансплантацији матичних ћелија. Зрачење ћелијских компонената крви давалаца доводи до инактивације лимфоцита који би могли да се репродукују и расту у пацијентима након трансфузије, те доведу до тешке болести са фаталним исходом.
Болест Graft versus Host Desaees (GvHD) оштећује јетру, мишиће, кожу, као и коштану срж. Реч је о стању опасном по живот, а особе које преживе могу патити од оштећења органа. Проблем је и што се ова болест може развити током периода од 2 до 30 дана од трансфузије крви. Симптоми су повишена температуре и благ осип по рукама. Превентивно, како би се избегла болест GvHD, препоручљиво је да пацијент добије озрачену (стерилисану) крв.
Групу у коју спадају пацијенти којима је неопходна озрачена крв су: имунодефицијентни пацијенти (оболели од леукемије, тумора, ХИВ-а), превремено рођене бебе, бебе са тежином мањом од 1200 gr, особе које болују од Хочкиновог лимфома, или особе које иду на пресађивање коштане сржи. Такође, ХЛА (систем леукоцитних антигена) компоненте би требало да буду озрачене, без обзира на то да ли пацијент има јак или ослабљен имунитет.
У Радијационој јединици као извор зрачења се користи радиоактивни изотоп кобалта, Co-60 и процес зрачења се одвија у високо обезбеђеној и специјално дизајнираној комори изграђеној од армираног бетона. Гама зраци су електромагнетна зрачења, веома кратких таласних дужина, односно високе енергије. С тога, гама зраци представљају најпродорније фотоне који у потпуности пролазе кроз све материјале.
После дугогодишњих научних истраживања и тестирања утврђена је адекватна доза зрачења која ће довести до инактивације лимфоцита, али не и до оштећења других компоненти крви. Минимална доза којом би требало озрачити крв је 25 Gy, а максимална 50 Gy.
Еритроцити се могу озрачити у сваком тренутку и до 14 дана након сакупљања, и после тога могу бити складиштени још 14 дана. Овај једноставан принцип је доказано безбедан, поуздан и ефикасан у третирању крвних продуката. Тренутно се ради на унапређивању ове технологије како би се могла користити за стерилизацију крви и инактивацију патогених микроба у контаминираним крвним продуктима.
У периоду од 1998. године до 2007. године се у Радијационој јединици свакодневно се зрачила крв за имунодефицијентне пацијенте (децу оболелу од леукемије) Института за мајку и дете Србије. Прошле године, у Заводу за трансфузију крви Војводине пуштен је у рад апарат за озрачивање продуката крви који ради на принципу радиоактивног цезијума 137.
Овај једноставан принцип је доказано безбедан, поуздан и ефикасан у третирању крвних продуката. Тренутно се ради на унапређивању ове технологије како би се могла користити за стерилизацију крви и инактивацији патогених микроба у контаминираним крвним продуктима. У Институту Винча постоји пројекат за израду гама ћелије за озрачивање крви и крвних продуката од шипки кобалта чија активност није адекватна за коришћење у Радијационој јединици за индустријску стерилизацију.
Радијациона јединица је део Лабораторије за радијациону хемију и физику GAMA, Института за нуклеарне науке Винча. Пружа услуге поуздане стерилизације и конзервације производа са скоро 40 година искуства. Изграђена је 1978. године уз помоћ Програма за развој Уједињених нација и Међународне агенције за атомску енергију. Објекат ове врсте је јединствен у Србији, и као незаобилазни део привреде обједињује процес производње и обезбеђује потпуну стерилизацију пре дистрибуције. Радијациона јединица по својој концепцији и капацитету представља центар за индустријску стерилизацију гама зрачењем и конзервацију прехрамбених производа.