На који начин ће научници оживети вунастог мамута. Због чега, и које су последице?
Текст: Марија Ђурић
Констатација генетичара са Харварда, Џорџа Черча, да би за две године могао да створи ембрион вунастог мамута, а затим да из њега настане фетус који ће да се у потпуности развије, у научној заједници и широј јавности подстакао је бројна питања и етичке расправе.
Шта би се десило ако би човек отишао корак даље и створио примерке врсте изумрле пре око 10.000 година? На који би начин то утицало на природну развнотежу, ланац исхране и остатак живог света на Земљи, када су станишта неких животиња aпотпуно нестала? Шта бисмо све могли да научимо гледајући животињу о којој смо до сада сазнавали само захваљујући остацима? Има ли оправдање тако неприродни акт као што је оживљавање врсте? Где су границе научне радозналости?
Како ће то уопште да ураде?
Copy/Paste
Клонирање овце Доли успео је из 277. покушаја. У случају животиње изумрле пре више хиљада година, могуће је да ће бити потребно и више. Наиме, научници у овом моменту само преправљају геном донекле сличног азијског слона додајући му карактеристике по којима се разликује: мање уши, дебео слој масноће испод крзна, дугу коврџаву длаку, крвоток прилагођен хладним условима… До сада је направљено чак 45 оваквих преправки генома методом коју научници у шали називају Copy/Paste.
Вунасти (или рунасти) мамут је рођак степског мамута, и настао је пре око 400.000 година на истоку Азије. За разлику од већине других мамута, захваљујући обиљу пронађених остатака, о вунастом знамо много. Залеђени и добро очувани примерци као и многи делови скелета пронађени су на Аљасци, у Сибиру, али и широм северне хемисфере.
Како су ови мамути живели у исто време са човеком и његовим прецима, о вунастом мамуту можемо сазнати и из пећинских слика. Био је сличних габарита као најближи живи рођак, азијски слон – висок у просеку око три метра и тежак око пет тона, са дугим кљовама. Имао је дугу, светлију или тамнију длаку и испод подлаку које су му омогућиле да преживи екстремно ниске температуре. Јео је траву и шаш. Живео је око 60 година.
Инкубатор за слона
Како је Черч објаснио за магазин ”Њу сајентист”, његов тим ће у следећем кораку створити хибридни ембрион који ће у ствари бити слон са мамутским карактеристикама, али ће за неколико година бити у могућности да одгаји ембрион ”чистог” вунастог мамута.
Азијски слон је угрожена врста и било би неетички и непрактично, Черч сматра, користити га као сурогат мајку која би носила фетус мамута. Уместо тога, покушаће да развију фетус у лабораторији – тежине око 90 килограма колико је имао вунасти мамут на рођењу – што до сада још нико није урадио. Ово толико отежава процес да је могуће да мамут никад неће бити ни рођен.
Због чега ови научници уопште покушавају да оживе мамута? Тако би, кажу, дали допринос у борби против глобалног отопљавања јер би живи мамути омогућили опстанак тундри – пробијали би се кроз снег и омогућавали циркулацију хладног ваздуха, што би спречило отопљавање.
Такође, сматра се да би оживљавањем изумрлих врста човек испрвио неке грешке из прошлости због којих су изгубљене многе врсте и станишта – чак, многи тврде да је то наша морална обавеза. У процесу оживљавања наука би, сасвим сигурно, освојила нова знања.
Економска рачуница
Како се, међутим, наводи у новој студији ”Потрошња ограничених средстава на оживљавање врста може довести до новог губитка биодиверзитета” објављеној у ”Нејчеру”, оживљавање можда ипак нема морално оправдање јер њиме стварамо друге проблеме. Наиме, како је израчунато, оживљавање и заштита 11 новозеландских врста коштало би исто колико и заштита 31 постојеће врсте (које би без те заштите изумрле). Што се Аустралије тиче, оживљавање пет врста коштало би исто као и заштита 42 постојеће.
Они који се баве очувањем угрожених врста сада страхују да ће средства само бити пребачена из једног џепа у други и да би оживљавање могло постати погубно за огроман број угрожених врста.
”Проста је чињеница да у каси за очување нема толико новца. Али цена није једина брига”, наводи се у ”Нејчеру”. ”Мамут је одавно нестао. Може ли таква врста преживети у свету који је изменио човек?”
Ако би човек, на крају, ипак оживео неку животињу, мамут би свакако био најлогичнији кандидат. Има живог блиског рођака, Азијског слона, што овај поступак уопште чини могућим; мамут би имао немалу улогу у савременом свету, утицај на климу. И, на крају крајева, ако постоји једна животиња – поред диносауруса – која би придобила толику пажњу, финансијска средства и симпатије шире јавности, то би свакако био вунасти мамут.