Фосили овог 12 тона тешког диносауруса указују да је ходање на четири ноге било „еволутивни експеримент“
Илустрација: Wikimedia
Текст: Ђорђе Петровић
Истраживачи су пронашли фосиле досад највећег јужноафричког диносауруса – и како кажу, ово откриће мења њихово разумевање еволуције хода на четири ноге код рода који укључује неке од највећих животиња које су ходале овом планетом.
Ова новооткривена врста, названа Ledumahadi mafube, тежила је око 12 тона и припадник је рода сауродоморфа, велике групе диносауруса са дугим вратовима и реповима. У време када је L. mafube живела – пре око 200 милиона година, током раног доба јуре – била је највећа животиња на Земљи.
У студији објављеној недавно у научном часопису Current Biology истраживачи тврде да је ова врста ходала на четири ноге, што доводи у питање тренутно схватање о томе како и када је ово понашање еволуирало у оквиру поменутог рода.
Палеонтолог Џејмс Кичинг пронашао је први пут фосиле L. mafube још 1988. године, недалеко од јужноафричке границе са Лесотом. Међутим, ове кости биле су остављене на полици и заборављене, све док нису након много година „поново откривене“ у колекцијама Универзитета у Витватерсранду, у Јоханесбургу (Јужноафричка Република). Заинтригирани костима тада непознате врсте диносауруса, палеонтолози су се вратили на локалитет 2010, а прошле године су завршили са ископавањима.
У језику Јужног Сотоа, „ледумахади“ значи огромни прасак грома, а „мафубе“ означава зору, што указује на релативно рани положај ове врсте у њиховом еволутивном развоју. Иако је Јужна Африка позната по огромним животињама које живе у њој, као што је афрички слон, већина диносауруса откривених на овом простору тежила је око пет тона, каже коаутор студије Џона Шонијер, палеонаучник са Витватерсранда.
Откриће тако великог и тешког створења, дупло већег и тежег од поменутог афричког слона, показује да „не познајемо диносаурусе из Јужне Африке онолико добро колико смо мислили“, наводи Шонијер.
Остали истраживачи сагласни су око тога да је L. mafube био вероватно највећа животиња раног доба јуре. Али ово откриће још је значајније јер изгледа указује на то да се квадропедализам – ходање на четри ноге – појавио у овом роду диносауруса барем десет милиона година раније него што се мислило, затим нестао, а онда се појавио изнова.
Наиме, да би сазнали да ли је L. mafube ходао на две ноге, попут својих предака, или на све четири, истраживачи су развили метод који користи мерења на данашњим животињама. Он је укључивао мерење дебљине удова диносауруса не би ли утврдио њихову тежину и колико удова је било потребно да би се она носила.
Овај метод навео је истраживаче да закључе да је L. mafube ходао на четири ноге, иако се за касније сроднике у оквиру ове групе зна да су ходали на две ноге пре него што им је начин хода још једном еволуирао у квадропедални.
Ово указује на то да је постојало еволутивно „експериментисање“ — неки сауроподоморфи су имали особину квадропедализма, а онда ју је група изгубила, закључује Шонијер.