Fosili ovog 12 tona teškog dinosaurusa ukazuju da je hodanje na četiri noge bilo „evolutivni eksperiment“
Ilustracija: Wikimedia
Tekst: Đorđe Petrović
Istraživači su pronašli fosile dosad najvećeg južnoafričkog dinosaurusa – i kako kažu, ovo otkriće menja njihovo razumevanje evolucije hoda na četiri noge kod roda koji uključuje neke od najvećih životinja koje su hodale ovom planetom.
Ova novootkrivena vrsta, nazvana Ledumahadi mafube, težila je oko 12 tona i pripadnik je roda saurodomorfa, velike grupe dinosaurusa sa dugim vratovima i repovima. U vreme kada je L. mafube živela – pre oko 200 miliona godina, tokom ranog doba jure – bila je najveća životinja na Zemlji.
U studiji objavljenoj nedavno u naučnom časopisu Current Biology istraživači tvrde da je ova vrsta hodala na četiri noge, što dovodi u pitanje trenutno shvatanje o tome kako i kada je ovo ponašanje evoluiralo u okviru pomenutog roda.
Paleontolog Džejms Kičing pronašao je prvi put fosile L. mafube još 1988. godine, nedaleko od južnoafričke granice sa Lesotom. Međutim, ove kosti bile su ostavljene na polici i zaboravljene, sve dok nisu nakon mnogo godina „ponovo otkrivene“ u kolekcijama Univerziteta u Vitvatersrandu, u Johanesburgu (Južnoafrička Republika). Zaintrigirani kostima tada nepoznate vrste dinosaurusa, paleontolozi su se vratili na lokalitet 2010, a prošle godine su završili sa iskopavanjima.
U jeziku Južnog Sotoa, „ledumahadi“ znači ogromni prasak groma, a „mafube“ označava zoru, što ukazuje na relativno rani položaj ove vrste u njihovom evolutivnom razvoju. Iako je Južna Afrika poznata po ogromnim životinjama koje žive u njoj, kao što je afrički slon, većina dinosaurusa otkrivenih na ovom prostoru težila je oko pet tona, kaže koautor studije Džona Šonijer, paleonaučnik sa Vitvatersranda.
Otkriće tako velikog i teškog stvorenja, duplo većeg i težeg od pomenutog afričkog slona, pokazuje da „ne poznajemo dinosauruse iz Južne Afrike onoliko dobro koliko smo mislili“, navodi Šonijer.
Ostali istraživači saglasni su oko toga da je L. mafube bio verovatno najveća životinja ranog doba jure. Ali ovo otkriće još je značajnije jer izgleda ukazuje na to da se kvadropedalizam – hodanje na četri noge – pojavio u ovom rodu dinosaurusa barem deset miliona godina ranije nego što se mislilo, zatim nestao, a onda se pojavio iznova.
Naime, da bi saznali da li je L. mafube hodao na dve noge, poput svojih predaka, ili na sve četiri, istraživači su razvili metod koji koristi merenja na današnjim životinjama. On je uključivao merenje debljine udova dinosaurusa ne bi li utvrdio njihovu težinu i koliko udova je bilo potrebno da bi se ona nosila.
Ovaj metod naveo je istraživače da zaključe da je L. mafube hodao na četiri noge, iako se za kasnije srodnike u okviru ove grupe zna da su hodali na dve noge pre nego što im je način hoda još jednom evoluirao u kvadropedalni.
Ovo ukazuje na to da je postojalo evolutivno „eksperimentisanje“ — neki sauropodomorfi su imali osobinu kvadropedalizma, a onda ju je grupa izgubila, zaključuje Šonijer.