Археолози сматрају да девет црвених линија нацртаних на камену могу бити најстарији познат људски цртеж направљен од стране хомосапиенса
Фото: Kari Janne Stenersen
Текст: Ђорђе Петровић
Овај артефакт, за који научници мисле да је стар 73 хиљаде година, пронађен је у једној јужноафричкој пећини и за око 30 хиљада година је старији од палеолитских цртежа животињских фигура са зидова пећина у Европи и Индонезији.
„Знали смо за многе ствари које су хомосапиенси могли да ураде, али нисмо ни претпостављали да су још онда били у стању да цртају“, наводи Кристофер Хенсхилвуд, археолог са Универзитета у Бергену (Норвешка) и водећи аутор ове студије.
Откриће, које је објављено у часопису Nature, могло би да обезбеди увид у порекло људске употребе симбола, будући да је она била темељ за развој језика, математике и цивилизације.
Древни цртеж откривен је у пећини Бломбос, која се налази око 350 километара источно од Кејптауна. Археолошко налазиште са тог локалитета старо је негде између 70 и 100 хиљада година, што га смешта у средину каменог доба. Унутар пећине, научници су открили зубе хомосапиенса, врхове копља, алате од костију, гравуре и ниске направљене од оклопа морских шкољки.
Лука Полароло, научни сарадник са Универзитета Витватерсранд у Јоханесбургу у Јужноафричкој републици, чистио је неке артефакте ископане са локалитета још 2011. године, када је налетео на комадић стене, величине око два палца, за који се испоставило да је исцртан. Цртеж се састојао од шест правих, скоро паралелних линија, које су по дијагонали укрштале три благо закривљене линије.
Након што је Полароло, заједно са својим колегама др Хенсхилвудом и Карен ван Никерк, археолошкињом са Универзитета у Бергену, закључио да је камен вредан даљег истраживања, однели су га у Француску да га испита Франческо д’Ерико, археолог са Универзитета у Бордооу. Тамо је овај тим истраживача требало да утврди да ли су црвене линије исцртане на површини камена и, уколико нису, на који начин су тамо доспеле.
Комбинованом употребом миксроскопског испитивања камена и експеримената чије циљ био да се понови процес настанка ових шара, утврдили су да се линије ипак налазе на површини стене и да су нацртане „крејоном“ од црвеног окера, односно једном врстом природног пигмента који је обично коришћен при изради праисторијских пећинских цртежа.
Др Хенсхилвуд и његов тим такође су показали да су ове црвене линије нацртане на глаткој површини. То указује да је поменути камен некад био део једне веће стене – коју су праисторијски људи вероватно користили за дробљење груменова окера у ситни прах – и да је овај цртеж можда првобитно покривао већи део те глатко избрушене површине.
Научници не могу са сигурношћу рећи која је била сврха овог цртежа и да ли је то било просто шкрабање или је можда садржало дубљи смисао, али имају одређене претпоставке.
„Убеђен сам да су оне далеко од случајних шара“, рекао је др Хенсхилвуд и додао да мисли да је цртеж „дефинитивно неки симбол и да ту постоји порука“.
Они такође верују да су овај цртеж направили припадници наше врсте, а не нека друга група хоминина, будући да су у овој пећини пронашли искључиво остатке хомосапиенса.