Arheolozi smatraju da devet crvenih linija nacrtanih na kamenu mogu biti najstariji poznat ljudski crtež napravljen od strane homosapiensa
Foto: Kari Janne Stenersen
Tekst: Đorđe Petrović
Ovaj artefakt, za koji naučnici misle da je star 73 hiljade godina, pronađen je u jednoj južnoafričkoj pećini i za oko 30 hiljada godina je stariji od paleolitskih crteža životinjskih figura sa zidova pećina u Evropi i Indoneziji.
„Znali smo za mnoge stvari koje su homosapiensi mogli da urade, ali nismo ni pretpostavljali da su još onda bili u stanju da crtaju“, navodi Kristofer Henshilvud, arheolog sa Univerziteta u Bergenu (Norveška) i vodeći autor ove studije.
Otkriće, koje je objavljeno u časopisu Nature, moglo bi da obezbedi uvid u poreklo ljudske upotrebe simbola, budući da je ona bila temelj za razvoj jezika, matematike i civilizacije.
Drevni crtež otkriven je u pećini Blombos, koja se nalazi oko 350 kilometara istočno od Kejptauna. Arheološko nalazište sa tog lokaliteta staro je negde između 70 i 100 hiljada godina, što ga smešta u sredinu kamenog doba. Unutar pećine, naučnici su otkrili zube homosapiensa, vrhove koplja, alate od kostiju, gravure i niske napravljene od oklopa morskih školjki.
Luka Polarolo, naučni saradnik sa Univerziteta Vitvatersrand u Johanesburgu u Južnoafričkoj republici, čistio je neke artefakte iskopane sa lokaliteta još 2011. godine, kada je naleteo na komadić stene, veličine oko dva palca, za koji se ispostavilo da je iscrtan. Crtež se sastojao od šest pravih, skoro paralelnih linija, koje su po dijagonali ukrštale tri blago zakrivljene linije.
Nakon što je Polarolo, zajedno sa svojim kolegama dr Henshilvudom i Karen van Nikerk, arheološkinjom sa Univerziteta u Bergenu, zaključio da je kamen vredan daljeg istraživanja, odneli su ga u Francusku da ga ispita Frančesko d’Eriko, arheolog sa Univerziteta u Bordoou. Tamo je ovaj tim istraživača trebalo da utvrdi da li su crvene linije iscrtane na površini kamena i, ukoliko nisu, na koji način su tamo dospele.
Kombinovanom upotrebom miksroskopskog ispitivanja kamena i eksperimenata čije cilj bio da se ponovi proces nastanka ovih šara, utvrdili su da se linije ipak nalaze na površini stene i da su nacrtane „krejonom“ od crvenog okera, odnosno jednom vrstom prirodnog pigmenta koji je obično korišćen pri izradi praistorijskih pećinskih crteža.
Dr Henshilvud i njegov tim takođe su pokazali da su ove crvene linije nacrtane na glatkoj površini. To ukazuje da je pomenuti kamen nekad bio deo jedne veće stene – koju su praistorijski ljudi verovatno koristili za drobljenje grumenova okera u sitni prah – i da je ovaj crtež možda prvobitno pokrivao veći deo te glatko izbrušene površine.
Naučnici ne mogu sa sigurnošću reći koja je bila svrha ovog crteža i da li je to bilo prosto škrabanje ili je možda sadržalo dublji smisao, ali imaju određene pretpostavke.
„Ubeđen sam da su one daleko od slučajnih šara“, rekao je dr Henshilvud i dodao da misli da je crtež „definitivno neki simbol i da tu postoji poruka“.
Oni takođe veruju da su ovaj crtež napravili pripadnici naše vrste, a ne neka druga grupa hominina, budući da su u ovoj pećini pronašli isključivo ostatke homosapiensa.