Na nedavno održanoj konferenciji u Bostonu predstavljene su dve značajne novine kada je reč o lečenju HIV-a i tuberkuloze
Tekst: Ivana Nikolić
Početkom marta u Bostonu je održana redovna godišnja Konferencija o retrovirusima i oportunističkim infekcijama, koja okuplja vrhunske istraživače iz celog sveta kako bi diskutovali o najnovijim studijama, važnim dešavanjima i najboljim metodama istraživanja u borbi protiv HIV-a i drugih zaraznih bolesti. Ovogodišnja konferencija stavila je u prvi plan dve važne studije koje predstavljaju nove načine borbe protiv HIV-a i tuberkuloze za koje stručnjaci tvrde da bi mogle da budu plodonosne u budućnosti.
Do sada su postojala samo dva jasna genetska objašnjenja zašto neki ljudi bolje podnose infekciju HIV-om od drugih. Međutim, najnovija studija donosi i treće objašnjenje – postojanje svojevrsnog genetskog potpisa zahvaljujući kojem ljudi afričkog porekla bolje kontrolišu virus u svom organizmu. Ovo otkriće bi moglo da pojasni neretko zbunjujuće razlike u načinima na koje virus napreduje kod ljudi koji se ne leče, ali i da ponudi ideje o novim strategijama lečenja.
Od dva poznata genetička faktora najjači dolazi od gena koji kontrolišu proteine i koji su poznati kao humani leukocitni antigeni – HLA. Različiti HLA određuju snagu imunološkog odgovora osobe na HIV. Drugi genetički faktor su bela krvna zrnca koja su prirodno otporna na HIV infekciju. HIV treba da se „zakači“ za dva različita receptora kako bi ušao u ćeliju, a mutacije u jednom od njih – CCR5 – sprečavaju infekciju.
Kako bi saznali da li postoje i drugi genetski faktori koji mogu da utiču na HIV, istraživači su koristili bazu koja sadrži genetske i kliničke podatke oko 11.000 ljudi širom sveta koji su zaraženi ovim virusom. Do sada se većina studija u kojima je korišćena ova baza, prema rečima genetičara Pola Meklarena iz Kanadske agencije za javno zdravlje, bavila ljudima evropskog porekla.
Za razliku od njih, Meklaren se sa svojim timom fokusirao na 2500 ljudi afričkog porekla i pronašao treći genetski faktor. Reč je o već pomenutom genetskom potpisu koji se pojavio na delu hromozoma koji su istraživači povezali sa slabijom mogućnošću da virus pređe u sidu, odnosno da osoba ostane u stanju takozvane kliničke latencije.
Druga studija sa ovogodišnje koneferencije predstavila je jednostavniji način da se spreči tuberkuloza – od koje pacijenti oboleli od side najčešće umiru. Istraživači su dve godine pratili 3000 ljudi u deset zemalja sveta. Svi oni su živeli sa HIV-om i sasvim sigurno bolovali od tuberkuloze, bakterijske infekcije koja se uspešno leči odgovarajućim medicinskim tretmanom.
Umesto da sve obolele podvrgnu lečenju, istraživači su ih podelili u dve grupe od kojih je jedna primala standardnu devetomesečnu terapiju, a druga jednomesečnu terapiju koja se sastojala iz kombinacije dva leka. Tokom istraživanja kod skoro jednakog broja ljudi iz obe grupe razvila se tuberkuloza ili su preminuli, što prema rečima Ričarda Čejsona sa Univerziteta „Džon Hopkins“ u Merilendu, koji je predstavio izveštaj, pokazuje da kombinacija dva leka može da bude podjednako efikasna kao standardna terapija.