Ово није први пут да су истраживачи пронашли древне инсекте у ћилибару. Није чак ни први пут да се појављује њихов измет – напротив, то је уобичајена појава. Оно што је специфично за овај случај је чињеница да се ретко може пронаћи животиња ухваћена целокупном површином.
Пре пет година у Мјанмару, унутар ћилибара, пронађен је предак савремених бубашваба. Фосилизовани инсект, назван Manipulator modificaputis, откривен је у једном мјанмарском руднику, а сматра се да је живео пре 99 милиона година – у време диносауруса.
Уз помоћ микроскопске фотографије дошло се до закључка да постоје велике физичке сличности између новооткривених врста и данашњих бубашваба које такође живе у пећинама. Ова створења која су живела на Земљи пре скоро 100 милиона година, имала су ситне очи, мала и нефункционална крила, дугачке ноге и антене. И као што се ововремене бубашвабе хране изметом који остављају птице и слепи мишеви, тако су се некада њихови преци хранили изметом диносауруса.
И даље није у потпуности јасно како су ова створења толико добро очувана, а једна до могућности на коју указују истраживачи јесте то што се корење дрвећа раширило и у пећинама, па је смола са тог дрвећа утицала на добру очуваност древних бубашваба. То је и један од разлога што фосили малих животиња опстају у ћилибару који се налази у близини дрвећа.
У новој студији која је објављена у часопису The Science of Nature-Naturwissenschaften, стручњаци су детаљније него досад проучили измет бубашвабе. Упорност им се коначно исплатила: пронашли су веома добро очувана зрнца полена, као још један од доказа да су бубашвабе биле важни опрашивачи цикаса. Ове примитивне биљке, које још живе у неким деловима јужне хемисфере, произвеле су сок који је заробио ово несрећно створење, сродника данашњих бубашваба. Осим тога, истраживачи су у измету пронашли и протозое и бактерије који подсећају на микроорганизме присутне у цревима термита и бубашваба, што сугерише да симбиоза између инсеката и цревних микроба сеже готово 100 милиона година уназад, а можда и дуже.
Научници се надају да ће ово откриће охрабрити и друге истраживаче и подстаћи их да, док посматрају ћилибар, обрате посебну пажњу и на измет заробљених животиња.