Ovo nije prvi put da su istraživači pronašli drevne insekte u ćilibaru. Nije čak ni prvi put da se pojavljuje njihov izmet – naprotiv, to je uobičajena pojava. Ono što je specifično za ovaj slučaj je činjenica da se retko može pronaći životinja uhvaćena celokupnom površinom.
Pre pet godina u Mjanmaru, unutar ćilibara, pronađen je predak savremenih bubašvaba. Fosilizovani insekt, nazvan Manipulator modificaputis, otkriven je u jednom mjanmarskom rudniku, a smatra se da je živeo pre 99 miliona godina – u vreme dinosaurusa.
Uz pomoć mikroskopske fotografije došlo se do zaključka da postoje velike fizičke sličnosti između novootkrivenih vrsta i današnjih bubašvaba koje takođe žive u pećinama. Ova stvorenja koja su živela na Zemlji pre skoro 100 miliona godina, imala su sitne oči, mala i nefunkcionalna krila, dugačke noge i antene. I kao što se ovovremene bubašvabe hrane izmetom koji ostavljaju ptice i slepi miševi, tako su se nekada njihovi preci hranili izmetom dinosaurusa.
I dalje nije u potpunosti jasno kako su ova stvorenja toliko dobro očuvana, a jedna do mogućnosti na koju ukazuju istraživači jeste to što se korenje drveća raširilo i u pećinama, pa je smola sa tog drveća uticala na dobru očuvanost drevnih bubašvaba. To je i jedan od razloga što fosili malih životinja opstaju u ćilibaru koji se nalazi u blizini drveća.
U novoj studiji koja je objavljena u časopisu The Science of Nature-Naturwissenschaften, stručnjaci su detaljnije nego dosad proučili izmet bubašvabe. Upornost im se konačno isplatila: pronašli su veoma dobro očuvana zrnca polena, kao još jedan od dokaza da su bubašvabe bile važni oprašivači cikasa. Ove primitivne biljke, koje još žive u nekim delovima južne hemisfere, proizvele su sok koji je zarobio ovo nesrećno stvorenje, srodnika današnjih bubašvaba. Osim toga, istraživači su u izmetu pronašli i protozoe i bakterije koji podsećaju na mikroorganizme prisutne u crevima termita i bubašvaba, što sugeriše da simbioza između insekata i crevnih mikroba seže gotovo 100 miliona godina unazad, a možda i duže.
Naučnici se nadaju da će ovo otkriće ohrabriti i druge istraživače i podstaći ih da, dok posmatraju ćilibar, obrate posebnu pažnju i na izmet zarobljenih životinja.