Нобелову награду за физиологију или медицину за 2017. годину добили су Џефри Хол, Мајкл Росбах и Мајкл В. Јанг, „за откриће молекуларних механизама који контролишу циркадијалне ритмове“
Текст: Никола Здравковић
Прву овогодишњу Нобелову награду, у области физиологије или медицине, добила су три америчка истраживача – Џефри Хол, Мајкл Росбах и Мајкл В. Јанг, како је наведено у саопштењу, „за откриће молекуларних механизама који контролишу циркадијалне ритмове“. Хол и Росбах су велики део свог научног рада спровели на Универзитету Брандејс, а Мајкл В. Јанг је истраживач на Универзитету Рокфелер у Њујорку.
Циркадијални ритмови су „кривци“ за џет-лег, за наше навике када је у питању спавање, глад или орност за рад у току дана – у питању су периодичне промене у понашању живих организама, које се понављају сваких двадесет и четири часа. Постојање „дневног ритма“ је природна последица еволуције живота на Земљи, који се у својој историји дугој више милијарди година све време прилагођавао смени дана и ноћи.
Тројица истраживача су 1984. године открили да се тајна циркадијалног ритма крије у самим ћелијама живих бића, и то преко легендарног лабораторијског субјекта и организма-модела, винске мушице (Drosophila Melanogaster), у којој су пронашли ген, назван period gene, који контролише лучење ензима који се у току дана сакупља у ћелијама, а у току ноћи троши. Уследила су бројна открића која су употпунила наше знање о пореклу „дневног ритма“, али и она која су потврдила да слични механизми функционишу и код других живих бића, укључујући и људе.
Овом приликом, преносимо један кратак одломак из књиге „Шта биљка зна“ Данијела Шемовица:
„Ове свакодневне промене у понашању нашег организма називају се циркадијалним ритмовима, због тога што се понављају у двадесетчетворочасовним циклусима чак и када смо затворени у просторији у коју светлост никада не продире. Када путујемо на други крај планете, наши циркадијални часовници више нису усаглашени са дневно-ноћним сигналима, што је појава коју називамо џет-лег… Ако на вештачки начин променимо дневно-ноћни циклус код биљке, и она ће доживети џет-лег (с тим што неће бити намргођена) и биће јој потребно неколико дана да се прилагоди…“
Џефри Хол рођен је 1945. у Њујорку, САД. Докторирао је на Универзитету Вашингтону, у Сијетлу. Од 1974. је радио на Универзитету Брандејс у Валтаму, а од 2002. на Универзитету у Мејну. Сада је у пензији.
Мајкл Росбах је рођен 1944. године у Канзас Ситију, САД. Докторирао је на МИТ-ју. Од 1974. године ради на на Универзитету Брандејс у Валтаму.
Мајкл В. Јанг је рођен 1949. године у Мајамију, САД. Завршио је докторске студије на Универзитету у Тексасу, у Остину. Ради на Универзитету Рокфелер у Њујорку од 1978. године.
 |
Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. |