Ново истраживање показује да је у прошлости на подручју Амазоније живело више милиона становника
Текст: Јована Николић
Колико је амазонска шума заиста у прошлости била дивља и недодирнута питање је које одавно заокупља пажњу истраживача, а рад објављен недавно у часопису Nature Communications указује да је у неким деловима који су се сматрали ненасељеним у прошлости вероватно живело више милиона људи. Истраживачки тим који предводи археолог Џонас Грегорио де Суза са британског Универзитета у Ексетеру дошао је до остатака више стотина некадашњих села.
Истраживања су вршена на 24 локације од којих је свака садржала доказе да је некада била насељена. Међу доказима су се налазили остаци утврђења, оруђа, али и необични геоглифи, које истраживачи проналазе од седамдесетих година прошлог века широм Амазоније. Реч је о великим сликама на тлу које се најчешће праве од дрвећа, камена или земље, а ови ровови најчешће имају правилне и специфичне облике па се претпоставља да су имали улогу у одређеним ритуалима, што их несумњиво повезује са насељеним местима. Осим тога, на проучаваним локацијама је пронађена и обогаћена врста земљишта terra preta, која се добија сагоревањем и додавањем ђубрива.
Резултати до којих је овај тим дошао иду у прилог тези да је пре доласка Европљана на подручју Амазоније живео знатно већи број људи него што се претпостављало, али да је велики део популације нестао у ратовима, као и услед болести које су Европљани донели, што руши идеју о овој шуми као нетакнутом рају, али нипошто не умањује њен значај. Дуго се веровало да је због бујне вегетације и превелике влаге Амазонија била ретко насељена и да земљиште није погодовало бављењу пољопривредом а самим тим ни одржању велике популације. Међутим, истраживања су показала да су мале притоке јужног Амазона имале прилично велики број становника па је неопходно преиспитати како је то утицало на развој културе пре доласка Европљана, али и на животну средину.
Мада су се народи који су у прошлости насељавали Амазонију бавили пољопривредом, то је било на знатно одрживији начин него што је данас случај у многим деловима света, а производњу хране су комбиновали са коришћењем плодова којих већ има у природи. Како истраживачи наводе, важно је упознати прошлост Амазоније како би се ова кишна шума у будућности чувала што је кључно за биодиверзитет и климу читаве планете. Наиме, Амазонија је највећи систем кишних шума са најразноврснијим биодиверзитетом па се сматра „плућима планете“. Према последњим подацима, у овој шуми се налази око 390 милијарди стабала која се могу поделити на око 16.000 врста.
Нове археолошке локације су идентификоване захваљујући сателитским снимцима горњег слива реке Тапажос, на граници између Бразила и Боливије, а овај предео се сматра зоном транзиције јер су падавине ређе, а кишна шума овде постепено прелази у екосистем сличан савани. Вођа истраживања Грегорио де Суза је за „Вашингтон пост“ изјавио да су људи који су ово подручје насељавали вероватно чинили мозаик култура и да су упркос заједничким праксама, попут заштите кућа јарцима, узгоја бразилског ораха и какаа, највероватније говорили различитим језицима.
Први Европљанин који је открио реку Амазон био је шпански истраживач Дон Франсиско де Орељана, који је у ове пределе кренуо из Еквадора 1541. као поручник Гонзала Пизара, брата Франсиска Пизара који је остао упамћен као освајач царства Инка и оснивач Лиме, престонице Перуа. Приликом освајања царства Инка, Франсиско Пизаро је заробио цара Атавалпу и за откуп тражио собу пуну злата, као и две собе сребра. Међутим, иако је добио тражено благо, то га није спречило да убије последњег цара Инка.
Експедиција са којом је де Орељана допутовао у Амазонију тражила је шуме цимета, али и легендарни град злата Ел Дорадо за који су конквистадори чули од локалног становништва и за који се испоставило да не постоји, већ да се народ вероватно досетио како да сачува свој живот говорећи да их може одвести до овог града. Са друге стране, експедиција није показала већи успех ни када је у питању потрага за циметом, али пронашли су највећу реку на свету коју је де Орељана првобитно назвао по себи Рио де Орељана.
У рату који је Де Орељана водио са локалним племенима, равноправно са мушкарцима учествовале су и жене из ових племена, а шпански конквистадор је причу о њима раширио додајући јој митолошки призвук па је река касније названа Амазон по Амазонкама. Док је експедиција путовала Амазоном до Атлантског океана Гаспар де Карвахал је водио записник о путовању, али је врло мало писао о природи и људима, а знатно више о догађајима на броду. Међутим, записао је да је, како се путује низ реку, индијанско становништво све бројније и описао неке од сцена паљења села и убијања људи.