Тим астронома открио је неочекиване промене у сјају пега на Цересу
Текст: И. Хорват
Лутајући нехајно пространствима свемира, негде између путања Марса и Јупитера, патуљаста планета Церес изазвала је током прошле године много контроверзе. Након што је НАСА мисија Dawn детаљно снимила сјајне пеге унутар кратера Окатор, о чудноватим „светлима“ Цереса дебатовало се у научним круговима, током неформалних разговора, а дискусије су посебно биле маштовите међу поклоницима идеје о постојању ванземаљског живота.
У настојању да мистерије Цереса разреше до краја, астрономи су упослили једну од најмоћнијих машина којима располажемо у овом делу Сунчевог система. Моћни спектрограф HARPS, који се налази на врховима чилеанских Анда, помно је пратио збивања на овој мини-планети.
Церес је класификован као патуљаста планета, пречника око 1000 километара, али се сматра највећим објектом такозваног главног астероидног појаса. Дан на Цересу траје свега девет сати. Кратер Окатор, који је настао ударом мањег тела о површину Цереса, има пречника од 90 километара, а дубок је позамашних 4000 метара.
Најновија посматрања обавељена уз помоћ HARPS-а, током неколико летњих вечери 2015. године, указују на значајне промене у сјају бљешатавих пега током дана. На основу извршених посматрања, астрономи су дошли до закључка да су посматране промене последица присуства испарљивих супстанци на његовој површини. Под утицајем сунчевих зрака, ови материјали испаравају и веома успешно рефлектују Сунчеву светлост.
”Резултат је био изненађујућ”, објашњава Антонино Ланза, са INAF астрофзичке опсерваторије. Он наглашава да је тим астронома пронашао очекиване промене у спектру, које се јављају услед ротације Цереса, али да су уочене значајне варијације у сјају као последица испаравања материје са површине.
Чим Сунце почне полако да залази на Цересу, ова испарења нестају, а сјајне пеге губе на интезитету. Осим овога, сјај пега се мења и од ноћи до ноћи, доводећи до насумичних шаблона на краћим и дужим временским скалама.
Астрономи су се позабавили питањем унутрашње активности ове патуљасте планете. За Церес се одавно зна да обилује водом, међутим, научницима и даље није јасно да ли вода доприноси ефекту бљештавила. Крајем прошле године други тим научника установио је да су пеге на Цересу сачињене од материјала у чијем саставу преовладава магнезијум сулфат.