Tim astronoma otkrio je neočekivane promene u sjaju pega na Ceresu

Tekst: I. Horvat

Lutajući nehajno prostranstvima svemira, negde između putanja Marsa i Jupitera, patuljasta planeta Ceres izazvala je tokom prošle godine mnogo kontroverze. Nakon što je NASA misija Dawn detaljno snimila sjajne pege unutar kratera Okator, o čudnovatim „svetlima“ Ceresa debatovalo se u naučnim krugovima, tokom neformalnih razgovora, a diskusije su posebno bile maštovite među poklonicima ideje o postojanju vanzemaljskog života.

U nastojanju da misterije Ceresa razreše do kraja, astronomi su uposlili jednu od najmoćnijih mašina kojima raspolažemo u ovom delu Sunčevog sistema. Moćni spektrograf HARPS, koji se nalazi na vrhovima čileanskih Anda, pomno je pratio zbivanja na ovoj mini-planeti.

Ceres  je klasifikovan kao patuljasta planeta, prečnika oko 1000 kilometara, ali se smatra najvećim objektom takozvanog glavnog asteroidnog pojasa. Dan na Ceresu traje svega devet sati. Krater Okator, koji je nastao udarom manjeg tela o površinu Ceresa, ima prečnika od 90 kilometara, a dubok je pozamašnih 4000 metara.

Najnovija posmatranja obaveljena uz pomoć HARPS-a, tokom nekoliko letnjih večeri 2015. godine, ukazuju na značajne promene u sjaju blješatavih pega tokom dana. Na osnovu izvršenih posmatranja, astronomi su došli do zaključka da su posmatrane promene posledica prisustva isparljivih supstanci na njegovoj površini. Pod uticajem sunčevih zraka, ovi materijali isparavaju i veoma uspešno reflektuju Sunčevu svetlost.

”Rezultat je bio iznenađujuć”, objašnjava Antonino Lanza, sa INAF astrofzičke opservatorije. On naglašava da je tim astronoma pronašao očekivane promene u spektru, koje se javljaju usled rotacije Ceresa, ali da su uočene značajne varijacije u sjaju kao posledica isparavanja materije sa površine.

Čim Sunce počne polako da zalazi na Ceresu, ova isparenja nestaju, a sjajne pege gube na intezitetu. Osim ovoga, sjaj pega se menja i od noći do noći, dovodeći do nasumičnih šablona na kraćim i dužim vremenskim skalama.

Astronomi su se pozabavili pitanjem unutrašnje aktivnosti ove patuljaste planete. Za Ceres se odavno zna da obiluje vodom, međutim, naučnicima i dalje nije jasno da li voda doprinosi efektu blještavila. Krajem prošle godine drugi tim naučnika ustanovio je da su pege na Ceresu sačinjene od materijala u čijem sastavu preovladava magnezijum sulfat. 

podeli