Научници са Лондонског универзитетског колеџа детаљно проучили необичне ауроре на Јупитеру, видљиве једино у домену X зрака
Текст: Тијана Марковић
Ново истраживање, које су спровели научници са Лондонског универзитетског колеџа, показало је да соларне олује изазивају интензивну поларну светлост на Јупитеру у области Х-зрака. Ова аурора је осам пута светлија и стотинак пута ергичнија од ауроре бореалис која се јавља на Земљи.
Овог лета истраживачи су први пут посматрали Јупитерову аурору видљиву у области Х-зрака, која је настала када је велика олуја са Сунца стигла на ту планету. Резултати добијени након посматрања употпунили су резултате добијене уз помоћ мисије Џуно, коју је Нaca покренула 2011. године, како би боље разумела везу између два највећа објекта у Сунчевом систему, Јупитера и Сунца. Тачније, циљ Џуно мисије је да објасни повезаност дела свемира контролисаног Јупитеровим магнетним пољем и дела који контролише сунчев ветар, али и да открије тајне Јупитеровог порекла, тиме и формирања целокупног Сунчевог система.
Научници су до ових резултата дошли на основу података добијених са Насине свемирске лабораторије за Х-зраке, Чандра. Лабораторија је лансирана 23. јула 1999. године. Смештена је у високој Земљиној орбити и користи се за посматрање високо енергетских Х-зрака, а резолуција јој је око 50 пута већа од осталих телескопа за посматрања у овом деомену.
Сунце, путем соларног ветра, константно избацује млазове честица који током олуја постају јачи. Када Сунчеве олује постану веома снажне, млазови честица притискају Јупитерову магнетосферу и померају њену границу кроз свемир за око два милиона километара. Та интеракција изазива велику енергију Х-зрака у Јупитеровој поларној светлости, која се простире на области већој од површине Земље.
“Постоји константна борба моћи између соларног ветра и Јупитерове магнетосфере. Ми желимо да разумемо ту интеракцију и какав ефекат она има на планету. Проучавајући како се аурора мења, можемо открити више о делу свемира који је под утицајем Јупитеровог магнетног поља и да ли и како на то утиче Сунце. Разумевање ове везе је важно због великог броја ”магнетних” објеката широм галаксије, укључујући егзопланете, браон патуљке и неутронске звезде”, објаснио је Вилијам Дан, водећи аутор и студент докторских студија UCL Mullrard свемирске научне лаборатирије.