Нова анализа показује да би милијарду хектара нових шума широм света могло да отклони чак две трећине од око 300 гигатона угљен-диоксида који су људи отпустили у атмосферу од 19. века до данас
Текст: Ивана Николић
Уколико се актуелни тренд загађења настави, температура ће до 2030. године порасти за 1,5 степени Целзијусових изнад индустријског нивоа. Међутим, дрвеће би могло да заустави, или бар покуша да заустави, глобалну климатску кризу, поручују стручњаци.
„Наша студија показује да је рестаурација шума најбоље доступно решење у борби против климатских промена, и пружа чврсте доказе за оправдање улагања (у садњу дрвећа)“, каже професор Томас Краутер са Швајцарског федералног института за технологију у Цириху, и главни аутор студије „Глобални потенцијал за обнову стабала“, која је објављена почетком јула у часопису Science.
„Ако реагујемо одмах, то би могло да смањи емисију угљен-диоксид у атмосфери за око 25 %, до нивоа који је последњи пут виђен пре скоро једног века“, додаје Краутер.
Краутер и колеге су у својој анализи користили фото-интерпретацију, метод за испитивање глобалног сета података о 78.000 шума широм света. Користећи софтвер за мапирање алата Google Earth, успели су да развију предиктивни модел који је мапирао места на којима би будуће шуме могле да се налазе. Тако су закључили да би Земља могла да подржи још додатних 0,9 милијарди хектара шуме, не укључујући већ постојеће дрвеће, пољопривредно земљиште и урбане пределе. Када то дрвеће порасте, могло би да „сруши“ око 200 гигатона угљен-диоксида, што је око две трећине угљеника који је људска активност емитовала у атмосферу од индустријске револуције до данас. То је уједно и четвртина укупног угљен-диоксида у ваздуху, те би тај чин имао „драматичан утицај на климатске промене“.
Швајцарски тим каже и да је подручје величине Сједињених Америчких Држава слободно за сађење нових шума, а успели су и да идентификују шест земаља у којима би нове шуме могле да се засаде – Русија, Канада, Аустралија, Бразил и Кина.
Ипак, проф. Краутер каже да до бољитка неће доћи у блиској будућности: „Биће потребне деценије да нове шуме израсту и достигну овај потенцијал.“ Стога је сада најважније брзо кренути у остварење ове мере, додаје професор из Цириха, али и наставити са праћењем климатских промена и изналажењем других решења.
„Од виталног је значаја да заштитимо већ постојеће шуме, трагамо за другим решењима и наставимо да постепено укидамо фосилна горива“, каже проф. Краутер.
Ипак, нису сви претерано одушевљени решењем које нуди швајцарски тим. Тако Лора Данкансон, која истражује начине складиштења угљеника на Универзитету у Мериленду и НАСА, каже да је реч о „поједностављеној анализи угљеника који би обновљене шуме могле да неутралишу, и не треба да је сматрамо коначним решењем“.
Сагласан је и професор Мајлс Ален са Универзитета у Оксфорду, који каже да рестаурација дрвећа може да буде тек једна од ефикаснијих стратегија, али не и најефикаснија.
Студија из Цириха долази готово годину дана након што је Међувладин панел о климатским променама (IPCC) препоручио да је, уколико свет жели да ограничи пораст температуре од 1,5 степена Целзијуса до 2050, потребна једна милијарда хектара засађена шумом.