Nova analiza pokazuje da bi milijardu hektara novih šuma širom sveta moglo da otkloni čak dve trećine od oko 300 gigatona ugljen-dioksida koji su ljudi otpustili u atmosferu od 19. veka do danas
Tekst: Ivana Nikolić
Ukoliko se aktuelni trend zagađenja nastavi, temperatura će do 2030. godine porasti za 1,5 stepeni Celzijusovih iznad industrijskog nivoa. Međutim, drveće bi moglo da zaustavi, ili bar pokuša da zaustavi, globalnu klimatsku krizu, poručuju stručnjaci.
„Naša studija pokazuje da je restauracija šuma najbolje dostupno rešenje u borbi protiv klimatskih promena, i pruža čvrste dokaze za opravdanje ulaganja (u sadnju drveća)“, kaže profesor Tomas Krauter sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu, i glavni autor studije „Globalni potencijal za obnovu stabala“, koja je objavljena početkom jula u časopisu Science.
„Ako reagujemo odmah, to bi moglo da smanji emisiju ugljen-dioksid u atmosferi za oko 25 %, do nivoa koji je poslednji put viđen pre skoro jednog veka“, dodaje Krauter.
Krauter i kolege su u svojoj analizi koristili foto-interpretaciju, metod za ispitivanje globalnog seta podataka o 78.000 šuma širom sveta. Koristeći softver za mapiranje alata Google Earth, uspeli su da razviju prediktivni model koji je mapirao mesta na kojima bi buduće šume mogle da se nalaze. Tako su zaključili da bi Zemlja mogla da podrži još dodatnih 0,9 milijardi hektara šume, ne uključujući već postojeće drveće, poljoprivredno zemljište i urbane predele. Kada to drveće poraste, moglo bi da „sruši“ oko 200 gigatona ugljen-dioksida, što je oko dve trećine ugljenika koji je ljudska aktivnost emitovala u atmosferu od industrijske revolucije do danas. To je ujedno i četvrtina ukupnog ugljen-dioksida u vazduhu, te bi taj čin imao „dramatičan uticaj na klimatske promene“.
Švajcarski tim kaže i da je područje veličine Sjedinjenih Američkih Država slobodno za sađenje novih šuma, a uspeli su i da identifikuju šest zemalja u kojima bi nove šume mogle da se zasade – Rusija, Kanada, Australija, Brazil i Kina.
Ipak, prof. Krauter kaže da do boljitka neće doći u bliskoj budućnosti: „Biće potrebne decenije da nove šume izrastu i dostignu ovaj potencijal.“ Stoga je sada najvažnije brzo krenuti u ostvarenje ove mere, dodaje profesor iz Ciriha, ali i nastaviti sa praćenjem klimatskih promena i iznalaženjem drugih rešenja.
„Od vitalnog je značaja da zaštitimo već postojeće šume, tragamo za drugim rešenjima i nastavimo da postepeno ukidamo fosilna goriva“, kaže prof. Krauter.
Ipak, nisu svi preterano oduševljeni rešenjem koje nudi švajcarski tim. Tako Lora Dankanson, koja istražuje načine skladištenja ugljenika na Univerzitetu u Merilendu i NASA, kaže da je reč o „pojednostavljenoj analizi ugljenika koji bi obnovljene šume mogle da neutrališu, i ne treba da je smatramo konačnim rešenjem“.
Saglasan je i profesor Majls Alen sa Univerziteta u Oksfordu, koji kaže da restauracija drveća može da bude tek jedna od efikasnijih strategija, ali ne i najefikasnija.
Studija iz Ciriha dolazi gotovo godinu dana nakon što je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) preporučio da je, ukoliko svet želi da ograniči porast temperature od 1,5 stepena Celzijusa do 2050, potrebna jedna milijarda hektara zasađena šumom.