На 68. заседању Генералне скупштине Уједињених нација 2015. година проглашена је за Међународну годину светлости и светлосних технологија. Зашто?
Текст: Борис Клобучар
Почела је Међународна година светлости. Ова манифестација, која се одиграва широм читаве планете, званично је отворена великом свечаном церемонијом 19. јануара, у централној згради Унеска у Паризу, а током године обухватиће читав низ догађаја. Година светлости биће обележена и у Србији, а Центар за промоцију науке припрема националну манифестацију посвећену овој теми.
Унеско је, заједно са великом групом научних институција и удружења, иницирао читав овај светски пројекат, са циљем популаризације оптике као науке и оптичких технологија. Уједињене нације су на заседању још 22. децембра 2013. године препознале колико је важно подизање свести на глобалном нивоу о томе какав утицај светлост има на све гране друштва, од индустрије, преко пољопривреде, медицине, науке до образовања и озваничила 2015. годину као годину у којој се славе наука и примена светлости и светлосних технологија.
Идеја овакве глобалне манифестације јесте да се укаже на значај светлости и оптичких технологија, колико су оне већ унапредиле квалитет свакодневног живота, али и како могу допринети чистијој и ефикаснијој будућности. Унеско је као циљ поставио и популаризацију науке о светлости са циљем да привуче младе научнике и истраживаче да се заинтересују за ову област, а велике компаније да улажу више средстава у истраживања и примену нових оптичких технологија.
Светлост има велики потенцијал за решавање проблема који су пред цивилизацијом. Догађаји попут Међународне године светлости су ту да нам подигну свест о томе шта можемо да урадимо.
СВЕТЛОСТ И ЧОВЕК
Зашто светлост? Зато што је она свуда око нас, видели је ми или не. Зато што свакодневно користимо светлосне технологије, експлоатишемо законе и особине светлости.
Светлост је важан чинилац у природним процесима. Омогућује нам да видимо. Захваљујући светлости, у атмосфери постоји кисеоник добијен фотосинтезом. Светлост користимо и као извор енергије, као алат, као мерну јединицу, као средство за нова сазнања. Примењујемо је у медицини за дијагностику и лечење, у пољопривреди, у комуникацији.
Читава планета је у светлости. Неку правимо ми сами, када упалимо сијалицу, притиснемо дугме на даљинском управљачу, погледамо на мобилни телефон.
Неки светлосни зраци су ка нама кренули пре око осам минута, са нама најближе звезде, и тек сада стижу до нашег ока. Неке зраке чекамо стотинама хиљада година да стигну до нас, попут оних са оближњих звезда.
Најстарија ствар коју видимо голим оком је галаксија Андромеда, чијој је светлости потребно више од 2,5 милиона година да стигне до нас.
Ту је и такозвано космичко зрачење које стиже из најразличитијих делова и доба универзума, а неки зраци који долазе до наше планете настали су у најранијим стадијумима универзума.
СВЕТЛОСТ У ЦЕНТРУ
Читава 2015. година биће посвећена светлости и светлосним технологијама. У обележавање Међународне године светлости у Републици Србији укључио се и Центар за промоцију науке. Уз бројна предавања, радионице и трибине, за јесен 2015. припрема се велика национална манифестација Година светлости.
СВЕТЛОСТ КРОЗ ИСТОРИЈУ НАУКЕ
Колико дуг пут је човечанство прешло у сазнањима о овом аспекту природе осликава чињеница да су људи пре неколико хиљада година веровали да се вид заснива на зрацима „светлости“ коју шаљемо из својих очију на остале објекте у околини.
Чувени антички филозоф и математичар Еуклид је био један од заговорника ове теорије. Други, попут Аристотела, питали су се како то да ноћу видимо у истом тренутку људе око себе и звезде које су толико далеко од нас.
Почетком једанаестог века Ibn al-Haytham, познатији као Алхазен, представио је теорију која је дала одговор на питање како видимо. Овај филозоф и математичар из Басре објаснио је да сваки део објекта који има боју и који је осветљен, шаље свелост и информацију о боји праволинијски у сваки део простора.
Алхазен је рекао да оно што око може да види јесу само зраци који нормално, односно под правим углом падају на око, јер су ти зраци, како је тад објашњавао, најснажнији. Својим учењем успео је да открије како ради камера обскура, која је до тада била позната старим Кинезима.
Камера обскура је оптички уређај који је у то време био кутија или соба са рупицом на једној страни. Светлост која долази са спољње слике пролази кроз отвор и репродукује се на задњој страни собе (или кутије) инвертован, односно окренут за 180 степени. Захваљујући овој „технологији“ данас постоје фотоапарати, камере и пројектори.
Алхазен је поставио темеље не само оптике, већ и науке као такве, залажући се за научни метод, испред свега експериментално доказивање појава. Његовим речима се данас воде сви научници, да ништа не треба узети онакво како јесте, здраво за готово, већ све што нам је дато треба преиспитати и проверити. Њему ће бити посвећена посебна пажња кроз читав програм Међународне године светлости.
СВЕТЛОСТ КОЈУ НЕ ВИДИМО
Међутим, светлост не чини само оно што видимо. Заправо само мали део читавог спектра електромагнетног зрачења, као што је светлост, људско око можеме опазити. Највећи део спектра за нас је невидљив, али га и те како можемо осетити.
Вилхем Рендген, немачки физичар је један од великих научника који се сасвим случајно сусрео са једним од тих „невидљивих“ делова светлости, још 1895. године. Као и велики број научника тог доба, Рендген се бавио испитивањем материјала и ефеката при високом напону.
У једном од својих експеримената, када је светло било угашено, приметио је светлуцање на картонском застору који је био премазан баријум-платиноцијанидом.
Претпоставио је да је у питању нова врста зрачења, и мистериозно ју је назвао X зраци. Следећи период свог рада посветио је управо овом феномену.
У једном тренутку је његова супруга Ана Берта поставила руку испред застора. Као резултат добијен је први рендгенски снимак у историји.
СВЕТЛОСТ И ТЕХНОЛОГИЈА
Данас су у употреби технологије које користе видљиве и невидљиве делове спектра. Рендгенски зраци су основа дијагностике у медицини.
Поред тога, од шездесетих година прошлог века откривено је и појачање светлосног зрачења путем стимулисане емисије, односно ласер, чије усмерено кохерентно зрачење користимо и у индустрији, медицини, метрологији, али и наоружању.
Светлост нам омогућава брзу комуникацију кроз оптичке каблове, а читамо податке са DVD дискова захваљујући ласерским читачима. И не само то, већ нам светлосне технологије попут соларних плоча омогућавају чисто прикупљање енергије и претварање у елекричну, без загађивања животне средине.
Свелост користе и свемирске сонде попут Фили са мисије Розета, која је слетела на комету пре неколико месеци или ровера који будно истражују површину Марса.