На Плутону су уочена два могућа ледена вулкана, захваљујући фотографијама које је послала сонда Нови Хоризонти
Фото: НАСА
Нови хоризонти још увек нису потрошили све своје адуте, што потврђује и вест о томе да су на Плутону идентификована два могућа ледена вулкана.
Две формације, незванично назване Рајтови месеци, лоциране јужно од чувеног Спутник планума на Плутону, високе су око 4, широке око 160 километара. Обе планине, наизглед, имају депресије на самом врху, карактеристичне за вулкане на Земљи, што се може видети на горњој слици.
Међутим, за разлику од течне лаве, ови вулкани, уколико се испостави да то заиста и јесу, би током ерупција избацивали ледену материју, највероватније сачињену од воде, азота, амонијака или метана.
Пре него што су Нови хоризонти стигли на своје одредиште, научници су већином очекивали да је Плутон сувише мали објекат да би могао да генерише топлоту неопходну за геолошке процесе попут вулканизма, кретања глечера или формирања планина.
Ипак, испоставило се да је површина планетоида млађа него што се мислило и да су њене геолошке одлике од изузетног значаја за разумевање формирања тела у Сунчевом систему.
Научници су идеју леденим вулканима на Плутону представили на 47. годишњем скупу Америчког друштва астронома, и настављају да раде на прикупљању доказа у корист ове претпоставке. Ипак, хипотезу о криовулканизму узимају с великом резервом.
Од кад су Нови хоризонти по први пут забележили далеко динамичнију површину планетоида него што је ико сањао да ће затећи, астрономи у НАСА покушавају да одгонетну његову мистериозну машинерију која генерише геолошке процесе.
Једна од идеја је да испод површине Плутона постоји плашт који се састоји од мешавине амонијака и воде. Док се хладнији материјали спуштају ка нижим слојевима, топли се крећу ка горе, стварајући на тај начин геолошку активност чија би последица могао бити и криовулканизам.
Друга могућност укључује постепено хлађење Плутоновог каменог језгра, првобитно загрејаног током формирања планетоида. Количина топлоте која је потребна за топљење и ерупцију леда свакако је мања од оне потребне за избацивање течног камена, што би, у теорији, дозволило вулканску активност.
Криовулканизам није новост у Сунчевом систему, јер се сматра да сличне процесе могу поседовати још неки објекти, укључујући Сатурнове месеце Енцеладус и Титан.
Истражите више…