Na Plutonu su uočena dva moguća ledena vulkana, zahvaljujući fotografijama koje je poslala sonda Novi Horizonti
Foto: NASA
Novi horizonti još uvek nisu potrošili sve svoje adute, što potvrđuje i vest o tome da su na Plutonu identifikovana dva moguća ledena vulkana.
Dve formacije, nezvanično nazvane Rajtovi meseci, locirane južno od čuvenog Sputnik planuma na Plutonu, visoke su oko 4, široke oko 160 kilometara. Obe planine, naizgled, imaju depresije na samom vrhu, karakteristične za vulkane na Zemlji, što se može videti na gornjoj slici.
Međutim, za razliku od tečne lave, ovi vulkani, ukoliko se ispostavi da to zaista i jesu, bi tokom erupcija izbacivali ledenu materiju, najverovatnije sačinjenu od vode, azota, amonijaka ili metana.
Pre nego što su Novi horizonti stigli na svoje odredište, naučnici su većinom očekivali da je Pluton suviše mali objekat da bi mogao da generiše toplotu neophodnu za geološke procese poput vulkanizma, kretanja glečera ili formiranja planina.
Ipak, ispostavilo se da je površina planetoida mlađa nego što se mislilo i da su njene geološke odlike od izuzetnog značaja za razumevanje formiranja tela u Sunčevom sistemu.
Naučnici su ideju ledenim vulkanima na Plutonu predstavili na 47. godišnjem skupu Američkog društva astronoma, i nastavljaju da rade na prikupljanju dokaza u korist ove pretpostavke. Ipak, hipotezu o kriovulkanizmu uzimaju s velikom rezervom.
Od kad su Novi horizonti po prvi put zabeležili daleko dinamičniju površinu planetoida nego što je iko sanjao da će zateći, astronomi u NASA pokušavaju da odgonetnu njegovu misterioznu mašineriju koja generiše geološke procese.
Jedna od ideja je da ispod površine Plutona postoji plašt koji se sastoji od mešavine amonijaka i vode. Dok se hladniji materijali spuštaju ka nižim slojevima, topli se kreću ka gore, stvarajući na taj način geološku aktivnost čija bi posledica mogao biti i kriovulkanizam.
Druga mogućnost uključuje postepeno hlađenje Plutonovog kamenog jezgra, prvobitno zagrejanog tokom formiranja planetoida. Količina toplote koja je potrebna za topljenje i erupciju leda svakako je manja od one potrebne za izbacivanje tečnog kamena, što bi, u teoriji, dozvolilo vulkansku aktivnost.
Kriovulkanizam nije novost u Sunčevom sistemu, jer se smatra da slične procese mogu posedovati još neki objekti, uključujući Saturnove mesece Enceladus i Titan.
Istražite više…